Британско-аустралијска рударска група „Рио Тинто“ би за две године би могла да почне експлоатацију једног од најтраженијих метала на светском тржишту. За Србију ту, међутим, не би било велике зараде уколико се овде не изгради и фабрика литијумских батерија, сматра саветник у Удружењу за енергетику и рударство Привредне коморе Србије Мирослав Игњатовић.
„Рио Тинто“ је у најновијем саопштењу навео да је ажурирао податке о минералним ресурсима истраживања и прераде литијум бората у Јадру у Србији, према којима резерве руде износе 16,6 милиона тона која садржи 1,81 одсто литијум-оксида и 13,4 одсто бор-триоксида. Индицирани минерални ресурси Јадра се пак састоје од 55,2 милиона тона 1,68 одсто литијум-оксида и 17,9 одсто бор-триоксида.
Ресурси најављују литијумску грозницу и битку за велику зараду
На питање шта нам казују ти подаци, Игњатовић за Спутњик каже да то значи да би експлоатација требало да буде исплатива.
„Резерве руде, а то је овај први податак о 16,16 милиона тона, извесне су и сигурне. На основу њих они могу да изврше пројектовање у руднику. А онај други податак о индицираним ресурсима говори о резервама које још нису заокружене и нису тачно дефинисане. Још захтевају додатна истраживања, додатне бушотине“, објашњава наш саговорник.
Он сматра да то несумњиво говори о томе да је реч о довољним рудним резервама, али и о могућности да се издвоји потребан концентрат литијума, што указују на то да је посао исплатив и да се може очекивати даљи наставак радова. Игњатовић сматра да ће „Рио Тинто“ сада код Министарства рударства и енергетике оверити прве резерве на које рачунају.
Пројекат „Рио Тинта“ у јулу је кренуо са студијом изводљивости, са улагањем од готово 200 милиона долара. То укључује детаљан инжењеринг, откуп земљишта, радну снагу и припрему за изградњу, дозволе и рани развој инфраструктуре, што се очекује да буде довршено крајем идуће године.
„Експлоатација би могла да почне за две године, реално у пуном обиму. Они треба да овере резерве, да направе документ за Министарство рударства и енергетике, онда студију за заштиту животне средине који ће ићи ка том Министарству. С обзиром на то да су они јако велика фирма, то ће ићи доста брзо. Али припремни радови на отварању рудника ће трајати мало дуже, јер је у питању подземна експлоатација“, истиче Игњатовић.
Економска рачуница
Саговорник Спутњика напомиње да ће економска рачуница зависити од садржаја литијума.
Тај проценат од 1,81 одсто литијума у руди је, каже он, у реду и додаје да позната светска рударска компанија каква је „Рио Тинто“ не би ушла у подземну експлоатацију да је тај проценат нижи. Уз то, како процењује, цена литијума неопходног за прављење батерија за електричне аутомобиле, али не само њих, на тржишту ће још расти.
„Значај за нас у Србији је уколико се овде изгради и фабрика батерија, било за кола, било за нешто друго. Иначе, ако се сам концентрат извезе, нема ту велике зараде што се тиче Србије. Колико сам обавештен, постоје преговори и да је, малтене, условљено да се овде прави било каква фабрика прерађивачког капацитета“, истиче Игњатовић.
Колика ће бити зарада британско-аустралијске групе нико сада не би могао да каже, све би, сматра, била само нагађања.
„Зависи све од вредности самог концентрата, колико ће он бити квалитетан. Друго, битно је да ли би сама пратећа индустрија, која би користила литијум, била у њиховом власништву или ће ту доћи нека друга фирма, Кинези, или било ко други. То су подаци до којих ми не можемо да дођемо“, истиче Игњатовић.
Зарада Србије
А то колика ће бити наша зарада, зависи, каже, искључиво од капацитета. Он напомиње да је код нас рудна рента седам одсто, али да се зарада не може рачунати простим множењем рудне ренте са резервама руде и процентом литијума у њој.
„Они су дали податке о резервама, али када дође до експлоатације, неће све резерве да се изваде. Тунел иде кроз земљу и тај простор ће бити изгубљен за експлоатацију, а зависиће и од самог концентрата, колико може да се извуче литијума из руде. Тешко сада може и приближно да се оцени која би то била вредност“, сматра саветник у Удружењу за енергетику и рударство Привредне коморе Србије.
Он упућује и на опрез, без обзира на то колико дуго трајала истраживања „Рио Тинта“ у Јадру.
Игњатовић подсећа да је „Рио Тинто“ вршио истраживања борних минерала код Ибарских рудника пре двадесетак година и онда је била велика најава да ће то бити велик рудник, велик профит и одједном су се покупили и отишли. Очигледно нису ту нашли неку своју рачуницу. И увек, како каже, треба бити опрезан по том питању.
Битка за животну средину
На питање колико ће отварање рудника утицати на животну средину, на шта се житељи тог дела Србије све чешће жале, он истиче да уколико се поштују све мере које су законом прописане, нема разлога да било ко страхује да ће доћи до загађења.
„Ја сам био на том локалитету и они су малтене мерили звук и колико његова јачина утиче и на ком растојању у односу на прве куће које су најближе. Сама фирма је изузетно велика и они ће, верујем, водити рачуна, с тим што је опет највише на рударској инспекцији да води рачуна о томе, као и на Министарству за заштиту животне средине да се сви ти законски услови испоштују“, истиче Игњатовић.
