Спортски директор Теквондо асоцијације Србије (ТАС) недавно се вратио са за нашу земљу веома успешног Европског првенства у Сарајеву.
Србија се вратила са првом златном медаљом после 22 године на европским првенствима, а освојио ју је Иранац Мехди Ходабахши.
„Свакако сам очекивао добар резултат од Махдија Ходабахшија који је већ освајао светско злато у репрезентацији Ирана“, почео је Јовић разговор за Спутњик.
Поред Ходабахшија прославио се и 17-годишњи Новак Станић, који је на свом сениорском дебију донео кући сребро.
„Новак Станић је још ове године јуниор, али је могао да ради и за сениоре и ово је његов први наступ за сениоре. Показао је зашто је у млађим категоријама био један од наших најбољих такмичара. Одлично је одрадио све мечеве, чак је могао да буде првак Европе, али је недостајало мало искуства у том финалном мечу. Верујем да ће то надокнадити већ на првом наредном великом такмичењу“.
Србија је, уједно, била феноменална у екипном поретку.
„Очекивали смо чак и добар наступ Новака Станића и Димитрија Нагајева, као и још неких наших такмичара. Али, нисмо очекивали да ћемо са те две медаље бити прваци у екипном пласману, као и трећи у тоталном пласману са мушкарцима и женама заједно. То је направило бум и за нас пријатно изненађење“, додао је Јовић.
Srbija je još jednom dokazala da je #tekvondo velesila, jer su na Evropskom prvenstvu u olimpijskim kategorijama u Dablinu osvojene četiri medalje. (1/2) pic.twitter.com/ojyTa7ZpBv
— Sportski savez BG (@SportskiSavezBG) December 1, 2019
Вирус корона је пореметио све спортове, па тако и теквондо, а уједно је било додатно отежано припремати се за првенства као што је било ово у Сарајеву.
„Ми смо 15. септембра имали сваког викенда у Београду седам до десет репрезентација које су вежбале са нама. У једном периоду, средином октобра, један велики број наших првотимаца је добио вирус (корона) и месец дана су били у изолацији, па и Махди Ходабахши који је на крају освојио злато на првенству. Због короне нису учествовале Вања, Тијана и Милица на овом Европском првенству, што би свакако било велико појачање за нашу репрезентацију. Али, здравље је увек на првом месту“, прича прослављени тренер.
Теквондо није спорт у којем је страно да особа која није пореклом из те земље представља исту у репрезентативној униформи.
Такав случај имали смо недавно у два наврата у женској кошаркашкој репрезентацији Србије, а Јовић подсећа и на дешавања из других земаља, изразних спортова...
„У џудоу и у рвању имате неколико такмичара који нису родом из Србије. У кошарци је то у неким другим земљама нормално. Пола Француза су Мароканци. То за мене није никаква новост, нити нешто посебно. То да ли су се наш навикли или нису... Погледајте сваки фудбалски тим који има неколико странаца“, прича Јовић, који објашњава зашто је Ходабахши изабрао Србију:
„Иранац је на нашу велику срећу одабрао нашу земљу, али због његовог животног пута и љубави коју има према животној сапутници. Могао је да оде да ради у било којој другој земљи као бивши светски првак“.
Ово је била прва златна медаља на Европском првенству за мушкарце после 22 године, али је српски теквондо кроз историју неретко доносио сребрна и бронзана одличја.
На Европском првенству 2016. године у Швајцарској репрезентативац Србије Драшко Јованов је освојио бронзу у категорији до 87 килограма, исто када је Милица Мандић у женској категорији понела кући сребро.
Сада већ давне 2008. године Радомир Самарџић је на Европском првенству у Риму освојио бронзу, док се Никола Јовановић 2010. године на ЕП у Санкт Петербургу окитио сребром.
Вања Бабић је 2009. освојио бронзу на Светском, а онда 2012. у Манчестер исти успех поновио на Европском првенству.
„Било је пуно мушких медаља, али златна није (до сада)“, подсећа Јовић.
„Наравно да очекујем наставак освајања медаља. Имамо ту срећу да је држава бринула о спорту и да је мали број клубова осетио вирус корона. Сви и даље тренирају и раде, ниједан клуб се није затворио, као што је, рецимо, случај у Кореји где се 40 одсто клубова у Сеулу затворило“.
Да ли је популарност теквондоа, спорта који неретко доноси медаље Србији и у женској и у мушкој категорији, довољно велика у нашој земљи?
„Није сигурно популаран као кошарка и фудбал. Ово је земља кошарке, фудбал је најпопуларнији спорт на свету... Али, што се тиче борилачких и појединачних спортова, не могу да кажем да није заступљен и да га људи не препознају. Теквондо је после Лондона (Олимпијске игре 2012. прим. аут.) направио бум и људи у држави знају какав је то спорт, о чему се ради, ко су наши најбољи борци – то је већ огромна разлика у односу на раније“.
Да ли може боље?
„Свакако да може боље и тежимо ка томе да теквондо уђе у основне школе, јер је то најбољи начин да се спорт омасови и да уђе у све поре друштва, што је битно за сваки спорт, па и за наш“.
Репрезентација Србије и Драган Јовић тренутно гледају на Олимпијске игре у Токију које су померене за 2021. годину.
„Сада смо усредсређени на Токио. После Токија ћемо видети којим ћемо путем ићи. Што се тиче мог клуба, они ће наставити да раде у ритму којем је и био. Надам се да ће тако бити и на нивоу Савеза, јер очекујемо да нам се наш објекат на Кошутњаку заврши и са тим једним тренажним центром, у којем ће моћи да вежбају све узрасне категорије, сигурно да можемо да имамо светлу будућност и наставак ових резултата“.
И поред светле будућности, ситуација није потпуно чиста, па Јовић најављује могућност промена у стручном кадру.
„Видећемо какав ће нам бити стручни кадар и колико ће тренери имати мотивације да се професионално баве овим. Све то изискује много времена, много снаге и труда, а многи клубови нису професионални. Што се моје позиције тиче, можда после Токија нећу остати у земљи, тако да ћемо о томе заговарати и размишљати када се заврше Олимпијске игре“.
Иако су претходно кружиле приче да Ходабахши неће моћи да представља Србију на Олимпијским играма у Токију, Јовић је ексклузивно за Спутњик спорт открио да та могућност ипак постоји.
„Један од услова да добије одобрење од иранске федерације да се такмичи за Србију је био тај да не учествује у квалификацијама за Олимпијске игре. Квалификације су званично биле 2020. године, сада улазимо у 2021, што апсолутно није било у нашем размишљању и претходном договору. Пробаћемо преко Олимпијског комитета Србије разговарамо са Олимпијским комитетом Ирана и да тражимо дозволу да може да наступи у квалификацијама. Надам се да ћемо имати шансу да то остваримо. Самим његовим одласком на квалификације имаћемо велике шансе да имамо репрезента на Олимпијским играма следеће године“, закључио је Јовић разговор за Спутњик.
