Мере које су договорили премијери савезних покрајина са канцеларком Ангелом Меркел подразумевају да готово месец дана, до 10. јануара, у Немачкој буду затворене продавнице, школе, вртићи, фризерски салони и друге услужне делатности за које је неопходна близина људи.
Настава ће се одржавати само онлајн, а на снази ће бити забрана конзумирања алкохола на јавним местима. Биће отворени супермаркети, апотеке и друге продавнице неопходне за свакодневни живот.
„Мотор“ Европе Немачка улази у локдаун
На питање у којој мери ће локдаун представљати удар на немачку привреду, Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке, каже да је привреда те земље огромна, па ће услед ових мера неке гране трпети пуно, попут туризма и угоститељства.
„Одређене бранше ће прилично пропатити, попут оних слободних професија, уметника, преко угоститељства, туризма, железничког и авионског саобраћаја. Међутим, то није случај само у Немачкој, него свуда. Али, губици у секторима туризма и гастрономије, на пример, неће се одразити на БДП Немачке тако много, као што ће то, на пример, бити случај у Италији“, напомиње Радичевић.
Како каже, у Немачкој највећи део економског колача долази од индустрије, пре свега аутомобилске.
„Индустрија у Немачкој практично ради нормално, наравно, са одређеним изузецима. Са друге стране, строги локдаун долази у време божићних и новогодишњих празника, када индустрија обично прави неку паузу од бар недељу дана, а често и две недеље, дакле, у периоду када је већ уобичајен пад активности. Тако да не бих могао да кажем да ће свеукупна економија много да пропати, тим пре што су Немци опет издвојили још 11 милијарди евра помоћи. Дакле, иако ће одређени сегменти прилично настрадати, још се овде не говори о огромном паду немачке економије и чека се да се види да ли ће се новим мерама смањити број новооболелих и притисак на здравство“, објашњава Радичевић.
Многе мере ће, додаје он, свакако остати на снази до краја фебруара, а власници кафића и ресторана се и не надају да ће их отворити пре марта.
Да ли ће Европа трпети због немачког локдауна
Ненад Радичевић сматра да ни Европска унија неће претрпети неки велики удар услед локдауна у Немачкој.
„Прошле недеље је усвојен и буџет ЕУ и онај ’корона‘ финансијски план који предвиђа огроман новац који ће бити упумпан, пре свега, у државе Еврозоне, које су заправо тржиште немачких производа. Зато и главни разлог интересовања Немачке да се тај пакет великодушно што пре реализује и да помоћ добију и Италијани, и Хрвати и Шпанци, лежи у томе што знају да су они купци немачких производа и да ће тиме поспешити немачку економију. За сада, у Немачкој има довољно резерве и пара да се земља и презадужи не би ли поспешила замајац економији. Наравно, још нико не прича о томе да долази до превеликог задуживања, јер су уверени да ће се оног тренутка када економија стане на ноге, кроз порезе све то вратити на место“, указује Радичевић.
Грађани подржавају локдаун
Саговорник Спутњика каже да је и сам изненађен чињеницом да већина грађана Немачке заправо подржава строги локдаун.
„Према неким анкетама, чак 70 одсто грађана сматра да треба увести строже мере како би се спречио раст броја новозаражених. Тако да без обзира на то што су им политичари обећавали да ће им ’спасити‘ Божић, очигледно је да грађани не криве много политичаре за то што Божић неће провести онако како је то претходних година био случај. Има, наравно, гласова критике који се појављују спорадично и у медијима, али то није онако како сам, искрено, очекивао“, закључује Радичевић.
Немачка канцеларка Ангела Меркел апеловала је на послодавце да што је више могуће својим радницима допусте рад од куће, како би се додатно смањили контакти. Нове мере биће привремено ублажене од 24. до 26. децембра, када ће бити дозвољено да се једно домаћинство састане са још четири особе из најуже породице.
Циљ мера против пандемије је да се број заражених смањи на испод 50 заражених случајева на 100.000 становника у року од седам дана. Према наводима Роберт Кох института, такозвана седмодневна инциденција тренутно износи 169,1, што значи да је далеко изнад границе.
