На изложби је представљено више од 300 слика, графика, скулптура и дела примењене уметности из колекције Ермитажа и дванаест збирки из Русије и Европе. Међу њима су чувена ремек-дела, али и мање познати радови и дела која до сада нису била јавно излагана.
„Изложба је конципирана на дијалогу разних уметника који су били под утицајем естетских идеја Рафаела и на дијалогу два кустоса“, рекао је на отварању поставке генерални директор Ермитажа Михаил Пјотровски.
Аутори поставке су кустоси Зоја Купцова и Василиј Успенски, научни сарадници Одсека за западноевропску уметност Ермитажа.
Рафаел као учитељ и инспирација
Дела уметника стварана током пет векова представљена су кроз поређење с Рафаеловом уметношћу, чиме се показује на који су начин разни уметници били инспирисани овим ренесансним мајстором и на који су га начин тумачили.
Изложбу отварају дела самог Рафаела, слика и цртежи из европских колекција.
Први пут је на овој изложби приказано и осам монументалних фресака из Рафаелове уметничке радионице, које Ермитаж чува у својој збирци. Оне су први пут пред публиком након рестаурације која је започета 2015. године. Поједине фреске још нису рестауриране, док је на некима рад практично завршен.
Фреске су украшавале лођу виле Стати Матеи на Палатину у Риму, а начинили су их Рафаелови ученици недуго након смрти мајстора 1520. године.
Предводио их је Рафаелов омиљени ученик и наследник Ђулио Романо, коме припада и једини сачувани фрагмент оригиналног нацрта за једну од фресака – „Венера и Адонис“.
Поред фрески представљене су и скице и картони из колекције Британског музеја и Албертине.
Од барока до кубизма
На изложби је представљено и неколико стотина дела уметника као што су Пармиђанино, Пусен, Рубенс, Менгс, Иванов, Венецијанов, Енгр, Коро и Пикасо.
„Током пет стотина векова маниристи и академисти, каравађисти и мајстори барока, романтичари и модернисти стварали су на основу Рафаеловог наслеђа. Анализа тог дијалога много тога може да објасни како у стваралаштву самог мајстора, тако и у развоју целокупне модерне и савремене уметности“, навели су организатори изложбе.
У организовању изложбе, поред Британског музеја и Албертине, учествовали су и Лондонска национална галерија, Државни Руски музј, Државни музеј лепих уметности „А. С. Пушкин“, Третјаковска галерија, Државни музеј „Царско село“ и друге установе културе.
Изложба ће бити отворена до 28. марта.
