Према речима политиколога из Бањалуке Војислава Савића, није први пут да се представници Бошњака и Хрвата предомисле пред неки догађај или састанак. Наш саговорник подсећа да се то догађало и током рата и наводи пример када је Алија Изетбеговић одбацио Кутиљеров мировни план непосредно пошто је пристао на њега.
Сарајево доказало да Босна не функционише
„То је, дакле, континуитет политике из Сарајева, да се стално изигравају договори, да се праве овакви дипломатски скандали. Они од тога просто не презају — и Комшић који је изабран бошњачким гласовима заступа исту политику као и Џаферовић“, сматра Савић.
Џаферовић и Комшић одбили су да се сретну са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом уз недипломатски изговор да он не поштује институције БиХ и уместо да са њим одрже већ заказани састанак, одлучили су се за конференцију за медије — у исто време док је Лавров разговарао са трећим чланом председништва Милорадом Додиком.
Могуће је да су представници Бошњака и Хрвата у Председништву БиХ погрешно схватили једно кратко саопштење из транзиционог кабинета Џозефа Бајдена о томе како посао у Дејтону није завршен; могуће је да су се на потез одлучили из неког другог, јавности непознатог разлога, каже Савић, али и додаје да је разлог за игнорисање руског шефа дипломатије бесмислен.
„Република Српска је саставни део БиХ и заједнички органи нису надређени, то су органи у истој линији, само са различитим надлежностима. Лавров, као искусан дипломата, није прекршио никакав протокол, све је урађено онако како треба, али је очигледно проблем у томе што Сарајево не жели дијалог. Уместо да се сви заједно отворимо и да они искористе то што Срби и Руси имају историјску и сентименталну повезаност, за добробит свих грађана БиХ, они праве скандале и све нас вуку у безнађе“, истиче наш саговорник.
Лакомислена провокација
Џаферовићев и Комшићев потез у дипломатији би се могао карактерисати као дипломатска неспретност, чак и као политичка провокација, истиче некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић.
„Посета једног страног министра, поготово веће и утицајне земље, прилика је за сваку државу да покуша да објасни своје ставове и да унапреди разумевање и односе са том земљом. Уколико се одбије таква прилика, то шаље негативну поруку, не само због одсуства жеље за унапређењем односа и обострано корисну сарадњу, него, истовремено, подстиче сумњу на неке још неизражене намере и циљеве које домаћин са одбијањем да угости и прихвати разговор са страним посетиоцем може да има“, објашњава он.
Комшићево и Џаферовићево одбијање да се сретну са Лавровом наш саговорник карактерише као неодговоран и „прилично лакомислен политички несташлук, који не може да користи нити онима који су га извели, нити БиХ у њеним односима са Русијом“.
Резервни циљ — унитарна Босна
Русија, према његовим речима, није заслужила такав однос — она је према БиХ увек имала принципијелан став — као један од гараната Дејтонског споразума увек се залагала за његово доследно поштовање.
„Ако неко има резервни план и скривени циљ који се зове ’функционална Босна‘, а крије у себи најнепријатнији облик централизма и унитаризма са неким амбицијама на ширем међународном плану, онда је то нешто што једна земља — гарант Дејтонског споразума не може нити би смела да подржи. Тако да је, по мени, то један непотребан, погрешан инцидент, који ће можда оставити неке ожиљке на однос БиХ као целине са Русијом, али га треба што пре превазићи и омогућити да се са Русијом обнове нормални и уобичајени односи“, констатује Јовановић.
Џаферовићеву и Комшићеву одлуку Јовановић објашњава фрустрацијом коју је Дејтонски споразум донео, јер његовим усвајањем није била задовољна нарочито бошњачка страна.
„Они су одувек имали један циљ — да осигурају премоћ и доминацију у БиХ и да развласте конструкт који је Дејтонски споразум направио, како би кроз такозвано боље функционисање заједничке државе остварили свој почетни и крајњи циљ, да стекну премоћ над друга два народа и да остваре централизовану, односно унитарну БиХ“, оцењује Јовановић.
Прочитајте још:
