Више од 100.000 динара коштала је једног власника поправка аутомобила јер је морао да промени три мајстора да би проблем решио. То је искуство возача који је помоћ тражио од Националне организације потрошача
"Стицајем околности није се обратио, јер је био на путу, првобитном сервису који му је на првом месту и обавио поправку. Тако да се он нашао у једној незавидној ситуацији јер су му други сервисери, па и овлашћени сервис, говорили да провобитна поправка није обављена на адекватан начин. Савет је био да се потрошач обрати вештаку", објашњава Никица Јовановић из Националне организације потрошача Србије.
Погрешна процена, недовољна стручност, грешка у раду мајстора, могући су разлози да након поправке возило мора опет на поправку, наводи РТС.
И с намером могу да вам извуку више новца или да бар покушају – представе да су утрошили више сати рада него што јесу, да су поправљали нешто што заправо нису, да уграде половне делове, а наплате их као да су нови, убеђују вас да замене и оно што за замену није. Ко посумња, по мишљење може код другог мајстора.
Ништа не би требало почињати без потписаног папира са свим детаљима о радовима и деловима, савет је возачима.
"Уколико вам неко гарантује за тачност прорачуна, он накнадно не би смео да повећава цену, уколико пак не гарантује и сматра да ту може још нешто да искрсне, максимум колико може да увећа цену је 15 одсто", објашњава Јовановићева.
Код мајстора по препоруци
Проценат лоших искустава могао би да буде мањи одласком код мајстора по препоруци, сматрају упућени.
Драган Милутиновић, новинар РТС -а наводи да има мајстора који су, како каже, спремни за неку ситницу која кошта свега десетак евра да вам узму и 50 евра.
"Највећи проблем је у свему томе што имамо веома мали број мајстора који се разумеју у свој посао, старији мајстори полако одлазе, млађи који долазе већином се баве заменом делова, а не поправком возила, обично та замена делова бива са отпада или неких стокова који су веома сумњивог квалтета, у принципу ако одете код мајстора обавезно тражите рачун где је купио део и ко је за тај део дао гаранцију", објашњава Милутиновић.
Нема гаранције ни када одете у легални сервис да ћете проћи без проблема. Не поричу то у Удружењу ауто-сервисера, али тврде примедаба је мало.
"Верујте ми то се односи на сервисе који нису регистровани, у Србији преко 55 одсто сервиса ради на црно. Ми испред Удружења апелујемо на институције да сви сервиси који раде на црно да се уведу у легалне токове", објашњава Вид Нинић из Удружење независних ауто-сервисера Србије.
Размере тог проблема тржишна инспекција не види исто, ни у редовним контролама ни по пријавама - ове године стигло им је, наводе, 18 пријава о нерегистрованим сервисима, од којих су две биле основане.
"Ми у тим контролама стварно то нисмо установили, у смислу да је толико нелегалних. Током целе године вршимо контролу привремено одјављених трговаца у АПР-у, где се наравно налазе и ауто-сервиси, и контрола нелегалних радова", објашњава Александар Бојичић, начелник Одељења тржишне инспекције Београд, Министарство трговине.
Нерегистровани сервиси ризични
"Код мене у Миријеву од Смедеревског пута до Роспи Ћуприје имате око 30 сервиса који раде на црно, они су у старту јефтинији за 22 одсто од нас", објашњава Вид Нинић из Удружења независних ауто-сервисера Србије.
Ко иде у нерегистроване сервисе, а најчешће се то ради због нижих цена, мора бити свестан ризика, подсећају стручњаци и надлежни. Саветују да у регистрованим увек тражите рачун и старе делове. У случају да нисте задовољни поправком, можете изјавити рекламацију.
Ако не одговоре или не поштују процедуру, можете позвате тржишну инспекцију. А када нисте задовољни одговором, опције су ангажовање вештака, обраћање организацији за заштиту потрошача, опомена пред тужбу, одлазак на суд. Порука и сервисима – незадовољне муштерије лоша су реклама, па немојте улагати у њу, закључује РТС.
