„Регресија је постала приметна у фебруару и у пролеће 2019. године, када је наша страна испунила важну обавезу из споразума о пријатељству, добросуседству и сарадњи између Софије и Скопља и Бугарска саопштила да за приступање Скопља НАТО-у. Парламент Бугарске је један од првих ратификовао приступање Северне Македоније НАТО-у“, рекао је Кајчев у емисији бТВ, коментаришући рад својих бугарских и македонских колега на спорним питањима из историје средњег века.
Клима у односима између земаља почела је да се мења још у априлу, рекао је експерт. Резултат ове регресије био је оквирни став бугарског парламента из 2019. године, када је Софија захтевала од својих суседа да напусте говор мржње према Бугарима, исправе неистине о историји Бугарске у својим школским уџбеницима, користе текст „службени језик Републике Северне Македоније“ уместо „македонски језик“ и да не траже постојање македонске мањине у Бугарској.
„Дакле, став Бугарске се није појавио јуче, већ још у октобру 2019. године“, рекао је Каичев. Ако постојеће несугласице између влада земаља и између стручњака не буду решене и Северна Македонија уђе у ЕУ, број проблема ће се само повећавати и биће десет пута већи“, упозорио је експерт.
Почетком децембра, после последњег састанка заједничке комисије, Бугарска је изразила жаљење због понашања македонских колега. Према речима једног од председника комисије Ангела Димитрова, македонски стручњаци већ дуго не потписују записнике са састанака, а недавно су поново почели да оспоравају питања историје средњег века, о чему су се стране већ прошле године договориле.
Напредак у раду заједничке комисије један је од захтева Бугарске да започне преговоре о приступању Северне Македоније ЕУ, међутим, на јесен су бугарска министарка спољних послова Јекатерина Захариева и министар одбране Красимир Каракачанов више пута истакли да су комшије једнострано одлагале састанке стручњака, не испуњавајући Уговора о пријатељству, добросуседству и сарадњи.
Прочитајте још: