Иако су се до сада састали чак 50 пута, Ђоковић и Федерер увек нађу начин да покажу нешто ново, нешто неочекивано.
Током недавно емитоване емисије на каналу АТП, српски и швајцарски тенисер су се присетили свог ривалства, највећих и најузбудљивијих мечева, посебних тренутака...
Више пута од њих двојице су се у мушком тенису састали само Новак и Рафаел Надал (56), а оно што је најупечатљивије је да је Србин бољи од обојице.
Ипак, разлика није велика. Против Роџера води 27-23, док је предност над Рафом 29-27.
„Против њега сам одиграо много узбудљивих мечева током година. Сваки пут када изађем на терен, а он је са друге стране мреже - то је трилер у најави. Узбудљиво је и зато што то престане да буде само још један тениски меч. Постане веће од самог спорта“, изјавио је Ђоковић.
Оно што њихове мечеве чини још узбудљивијим је то што су се на последњих 18 од 20 дуела састали или у полуфиналу, или у финалу неког од великих турнира (Гренд слем, Мастерс или Завршни турнир).
Гледаоци уједно воле и то што, када су на терену Србин и Швајцарац, имају прилику да гледају два потпуно различита, али малтене подједнако успешна стила игре.
Новаку највише одговара бетон, а Роџерова омиљена подлога је трава. Међутим, то није спречило тренутно првог тенисера света да освоји пет титула на Вимблдону.
„Новак може да игра феноменално на свим подлогама. Он је увек на веома високом нивоу, тако да морате да будете на свом врхунцу како бисте га победили“, признао је Федерер.
Управо је на лондонској трави Вимблдона Новак неколико пута побеђивао миљеника публике, најскорије 2019. године када га је савладао после нестварног преокрета – и то у финалу.
Роџер је тог дана, колико год то чудно звучало, био бољи играч. Направио је више брејкова, освојио више поена, а онда и дошао у ситуацији да сервира за победу.
Имао је 40:15 и све у својим рукама, али се десило чудо – Новак је освојио четири поена заредом, вратио брејк, а онда освојио и трећи од укупно три тај-брејка у том дуелу.
„То је, вероватно, један од два или три најбоља меча која сам одиграо против Роџера. Вероватно најузбудљивији и најзахтевнији – што физички, што психички – меч који сам икада одиграо“, признао је тада Ђоковић.
Да Вимблдон пред тадашње издање није променио правила и први пут увео тај-брејк у петом сету (на 12:12), тај меч би можда потрајао и дуже него што јесте.
Овако је трајао „само“ четири сата и 54 минута. На крају ни не толико близу финала Аустралијан опена 2012. године, када је Новак победио Надала после пет сати и 53 минута.
„Када се сећате оваквих мечева, онда морате да цените борбеност која је пружена. Немате често прилику да будете део таквих дуела, тако да, када вам се пружи прилика, морате да на све гледате позитивно“, прича Федерер.
Швајцарац је имао прву прилику да се освети великом ривалу на Завршном турниру исте године и то је и учинио.
Победио је Новака у Лондону, али је недуго затим, на Аустралијан опену 2020. године, изгубио у полуфиналу без много борбе.
„Мислим да су оваква ривалства много битна за сваки спорт, због тога они постају популарнији. Увек вам је потребан неки велики ривал. Хвала Богу да постоји Ђоковић. Мислим да смо ми извлачили најбоље један из другог“, подвукао је Федерер.
► Зашто је Ђоковић већ „освојио“ Аустралијан опен, а шта каже Моника Селеш?
► Виктор Троицки именован за селектора Србије
► „На Егзиту је било лудо, преко Нолета смо ушли у ресторан у Лос Анђелесу”
