Ово је открио за Спутњик народни посланик и лидер Праве Црне Горе Марко Милачић, са којим смо разговарали о првим потезима нове власти у Подгорици, којој и сам припада, и изазовима који су пред овом државом.
Нагађало се која би то земља прва могла да угости новог црногорског премијера — шта нам показује то што је Здравко Кривокапић изабрао као прву званичну посету Брисел и седиште НАТО-а?
— Наравно да бих ја дошао овде где сам сада — у Београд, али по чему сам то ја паметнији од Здравка Кривокапића и по чему то ја знам боље од њега. Ако је премијер одлучио да прво оде у Брисел и да се сретне са представницима и Европске комисије и НАТО-а, ја то поздрављам. Требало би да научимо како функционише власт, на принципу поверења у човека кога смо кандидовали. То не значи безрезервну подршку за све, али хајде да дамо том процесу шансу. Верујем у Кривокапића као човека и добро знам какво је мишљење о њему имао блаженопочивши митрополит Амфилохије. Ако је премијер изабрао да иде у Брисел, сигуран сам да је имао добре разлоге за то.
Не смета Вам, дакле, одлазак у седиште НАТО-а, иако сте палили заставу те војне Алијансе у Подгорици?
— Сад сви то помињу. Сад ДПС од тога прави шоу, траже фотографије са мојих паљења НАТО заставе и траже саучеснике. Пронашли су политичког директора Праве Црне Горе који је сада постао правни саветник премијера, као и актуелног министра капиталних инвестиција Младена Бојанића, који уопште нису били у странци због паљења заставе. Мој став није промењен, везан је за програм наше странке и то нико не доводи у питање. Међутим, ми смо подржали премијера који је потписао споразум, у којем јасно пише да се неће дирати спољнополитички курс, застава, химна и признање Косова. Ако је неко против тога данас, зашто то није демонстрирао кроз непотписивање подршке да Кривокапић буде мандатар? То је лицемерно. Сматрам да је наш примарни циљ да демонтирамо мафијашки режим Мила Ђукановића, а да би све остало требало да ставимо по страни.
Нови министар спољних послова Црне Горе каже да санкције Русији више повређују сентимент одређеног броја људи којима је та земља блиска него саму Русију. Да ли Вам се чини да су у том сегменту грађани можда мало изневерени?
— Претпостављам да је то део наслеђених међународних обавеза. Ја нисам сам задовољан том изјавом и позвао сам Владу да ипак преиспита ту своју одлуку и да се санкције Руској Федерацији укину. Не због Русије, већ због Црне Горе, због руско-црногорских односа који су вековни, традиционални и братски. То прави штету само Црној Гори, а наши европски партнери су свесни да су санкције Русији у ствари санкције Црној Гори, да су то аутосанкције и да једину штету трпи Црна Гора. Зато скромно позивам европске партнере и све људе који прате сва та дешавања да имају сензибилитет према том питању, јер није Црна Гора било која будућа чланица ЕУ. Наша историјска позиција према Русији није иста као неке друге земље, напротив. Ако већ комуницирамо са ЕУ на бази суверених политика, онда треба да схвате да не треба да имају такав једнообразан однос према свим земљама, не може укидање санкција Русији од стране Црне Горе да нанесе штету било коме. Са својим захтевима о санкцијама они штете Црној Гори и штете угледу ЕУ у Црној Гори, јер наши грађани то доживљају као одређену врсту диктата и сервилности. Није, међутим, мали помак ни то што је за сада нестала бар антируска хистерија. Нова ствар је што нова парламентарна већина има жељу за изграђивање и оздрављење односа са Русијом.
Односи новог премијера са званичницима у Србији нису почели баш најбоље, али су се страсти мало смириле. Да ли би нова Влада могла да поништи одлуку о проглашавању амбасадора Србије Владимира Божовића персоном нон грата?
— Ти односи морају под хитно да оздраве, јер смо се ми за то и борили. Позивам и врх Србије и премијера Кривокапића да све ураде у интересу грађана ове две братске земље. Након избора су тензије биле нешто веће, било је тешких израза са обе стране, али оставимо то иза себе. Сигуран сам да је много тога и плод неког неискуства, али треба да се окренемо бољим односима. Радујем се што пре првим званичним сусретима на највишем државном нивоу, који би могли да се десе одмах након Брисела. Што се тиче амбасадора Србије, ја нисам човек процедура и разумем жељу нове власти да буду легалисти док не дође до промене закона, али ако постоји могућност, онда та одлука треба да се опозове. Аргумент више је што је и сам министар вањских послова рекао да то он не би урадио на тај начин, већ да би амбасадора позвао на разговор, али не треба ни занемарити чињеницу да Србија није посегла за реципроцитетом.
Министар правде Владимир Лепосавић рекао је да је Нацрт измена Закона о слободи вероисповести при крају. Када би Скупштина могла да расправља о њему?
— Ми смо уз помоћ тог Закона оборили власт и према њему имамо највећу обавезу. Ђукановић је срушио себе кроз удар на Цркву и тај Закон. Наша браћа из других верских заједница нису схватила да је одбрана овог Закона била одбрана за све њих. У Нацрту се предлажу измене спорних чланова, јер би његово повлачење поново довело до радикализације друштва и продужило би цео процес који би одговарао ДПС-у. Уколико би верске заједнице након ових измена инсистирале на новом Закону, изашло би им се у сусрет, али не бисмо имали правну празнину. Мислим да ће Нацрт ускоро бити у Парламенту, самим тим што је министар Лепосавић рекао да је он при крају и не видим да би био споран за све конституенте нове скупштинске већине. Неописиво се радујем његовом изгласавању, јер ће тог дана наш митрополит бити најсрећнија душа у овом космосу, а наша обавеза према њему је несагледива.
Мило Ђукановић, међутим, наводи да СПЦ угрожава суверенитет и да је обавила важан део посла за „великосрпски национализам“. Колико у томе има истине и зашто му је и даље важно да се обрачунава са Црквом?
— А шта му је друго остало? Њему је одавно поларизација друштва било главни темељ владавине и то наставља и сада. Поставља се као заштитник Црне Горе, формирају се комитски покрети за одбрану од неког наводног великосрпског шовинизма и окупације. Да није тужно, било би комично, јер политички злонамерне највише боли што смо ми овим Законом највише заштитили Црну Гору. Он је ту земљу највише деградирао од када постоји. Његове оптужбе немају везе са реалношћу. Ми смо све са митрополитом Амфилохијем радили управо из љубави према Богу, Цркви и Црној Гори. Не би ме чудило да он из ДПС-а пређе у неки комитски покрет или да придода ДПС-у назив „комитски“. О његовом очају најбоље говори чињеница коју сам јуче сазнао из врло поузданог извора, а то је да је он постао координатор Демократске партије социјалиста уочи локалних избора у Никшићу за месну заједницу Растоци. То је место одакле је он, приградско насеље у Никшићу и без омаловажавања за било коју месну заједницу, он са позиције председника државе ДПС-а иде на позицију координатора само из разлога јер види да тај његов „Титаник“ подела увелико тоне, а да ће коначно потонуће доживети баш на изборима у Никшићу.
Хоће ли нови министри полиције, али и правде имати довољну подршку свих фактора од којих зависи њихов рад да превазиђу отпор оних који ће се борити да сачувају стечено, али и да не оду у затвор?
— Ми морамо да им дамо подршку, али не безрезервну, јер смо се и борили да можемо да кажемо шта мислимо, а да не будемо санкционисани. Права Црна Гора ће се трудити да буде конструктиван актер у новој парламентарној већини, а што се других тиче, то зависи и од министара шта буду нудили. Ипак, сви морамо да схватимо да је ово процес и да не може све бити одједном. Пуно полемика је изазвала изјава министра полиције Сергеја Секуловића око промене челног човека Управе полиције Веселина Вељовића и он је ту предочио како у закону стоји — да прво треба да се изабере неко ко би био у в.д. стању и да то може да траје максимално шест месеци. То је због партијског интереса лоше примљено, али нико не треба да сумња да бих био најсрећнији човек на свету да се јуче десила та промена. Међутим, у питању је процес, а не говоримо о годинама, већ данима и месецима. То је оно што је мандатар тражио, да га не нападају, јер је потребно задовољење законодавних норми. Ја бих највише волео да је Ђукановић већ сада на пропитивању у Тужилаштву, али ми за то немамо тужиоце, а да бисмо дошли до њих, треба нам 49 гласова. Схватимо да постоји политичка воља да се ухватимо у коштац са организованим криминалом не само парламентарне већине, већ и међународне заједнице која у томе најављује помоћ. Они могу да изврше притисак на ДПС како би гласали за новог тужиоца. У свему томе треба бити мудар и избећи зону сервилности. Ово је све другачије него 30. августа — до тада је била борба за државу, а од тада је вођење државе.
Прочитајте и:
