Гебрејесус је био кључни доносилац одлука у вези са акцијама служби безбедности које су укључивале убијање, лишавање слободе и мучење Етиопљана, пише у жалби поднесеној Међународном кривичном суду.
Аутор поднеска, амерички економиста и активиста, Стејнмен, који је био номинован за Нобелову награду за мир 2019. године, наводи да је етиопски биолог и истраживач имао улогу у злочинима које су током његовог мандата у Влади Етиопије починиле разне етиопске снаге безбедности.
Пре него што је 2017. године ступио на место директора СЗО, Гебрејесус је најпре био министар здравља Етиопије између 2005. и 2012. године, а касније министар спољних послова од 2012. до 2016. године. У то време је наводно вршио барем делимичну контролу над националним репресивним апаратом, тврди Стејнмен.
Оптужбе које је упутио Американац углавном се заснивају на премиси да је Гебрејесус као високи владин званичник и високопозиционирани члан странке Народноослободилачког фронта Тиграја, која је у то време била део владајуће коалиције, имао власт над националном полицијом и војском.
„Захваљујући томе што је био високи званичник странке, Тедрос је био један од само неколицине етиопских званичника који су вршили контролу над снагама безбедности“, наводи Стејнмен.
Као доказе Стејнмен углавном наводи извештаје америчког Стејт департмента о људским правима, као и извештаје Хјуман Рајтс Воча, Амнести Интернешенала и разних западних институција.
Ниједан од тих извештаја не спомиње Гебрејесуса по имену (нити било ког етиопског владиног званичника), јер углавном извештавају о разним случајевима када су националне снаге убијале или хапсиле људе током масовних протеста и нереда који су захватили нацију током министарског мандата Гебрејесуса, попут оних 2016. године.
Ипак, то није спречило Стејнмена да директно оптужи шефа СЗО за саучесништво у геноциду који су починили они које назива његовим подређенима. У жалби се наводи да је Гебрејесус наводно надгледао „убијање и наношење тешких телесних и душевних повреда припадницима племена Амхара, Консо, Оромо и Сомали са намером да та племена уништи у целини или делимично“.
Сада су на реду тужиоци Међународног кривичног суда који треба да одлуче да ли ће уважити поднесак.
Гебрејесус ужива дипломатски имунитет као члан здравствене организације УН-а.
Ипак, то можда неће бити препрека за његово кривично гоњење пред Међународним кривичним судом, који функционише независно од УН-а. Уколи се уважи Стејнменова жалба, то ће бити први пут да се тамо суди званичнику УН-а.
Ово није први пут да је Гебрејесус оптужен за тешка недела. Још 2017. године, док је био кандидат за позицију шефа СЗО, један од конкурената оптужио га је за прикривање епидемије колере у Етиопији како би наводно спасао имиџ тамошње владе. Ове године су се такве оптужбе поново појавиле када су неки амерички званичници посумњали да СЗО није довољно транспарентна када је реч о пандемији вируса корона, преноси РТ.
Генерални директор СЗО је више пута негирао све оптужбе, али још увек није коментарисао најновије оптужбе.
