Листа, која се помиње у полугодишњем девизном извештају Министарства финансија САД, наводи Швајцарску и Вијетнам као прекршитеље критеријума Трезора чиме су у ове две земље „идентификоване потенцијално нелојалне девизне праксе или прекомерне спољне неравнотеже, које би могле да утичу на раст САД или наштете америчким радницима и фирмама“.
Као одмазду, САД кажу да ће „вршити притисак за усвајање политика које ће омогућити ефикасно прилагођавање платног биланса“ у будућим преговорима са овим земљама како би елиминисале њихову „неправедну предност“.
САД су више пута оптуживале Швајцарску за манипулисање вредношћу франка од доношења Закона о спољној трговини и конкурентности 1988. године, који је захтевао од Министарства финансија да спроводи годишње анализе политика девизног курса других земаља како би утврдио да ли манипулишу својим валутама да би стекли неправедну предност према САД у међународној трговини.
Кина, која има дугу историју економског сукоба са Вашингтоном, више пута је додавана и скидана са листе. Трампова администрација додала је Пекинг на листу средином 2019. године пре него што га је уклонила у јануару 2020. године када је потписана 1. фаза америчко-кинеског трговинског споразума.
Упркос томе, Министарство финансија и даље укључује Кину и друге главне америчке трговинске партнере попут Немачке, Јапана, Јужне Кореје, Италије, Сингапура, Тајвана, Тајланда, Индије и Малезије на своју „листу праћења“.
Вашингтон задржава право да земљу означи као „валутног манипулатора“ ако јој је трговински суфицит већи од 20 милијарди америчких долара, стопа девизне интервенције већа од 2 процента њеног БДП-а, а глобални вишак на текућем рачуну већи од 2 процента БДП-а.
