„Оно што чини специфичност злакуског лончарства јесте његова директна повезаност са околином, односно са подручјем у коме је настало. Овде је реч о веома интересантном споју традиционалне вештине, саме технике израде грнчарског производа, и материјала од кога се они производе, а везани су директно за налазишта у околини села Злакуса. Злакуски производи на добар начин комбинују локалне специфичности, метаријале (глину и калцит) који се налазе у непосердној близини села и знања и вештине које је човек применио да своје окружење на најбољи начин искористи. Злакуско лончарство је интересантно и као еколошки добар производ па се препоручује за коришћење”, истиче Данијела Филиповић, координатор Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју који је у сарадњи са Музејом на отвореном „Старо село“ Сирогојно и Удружењем лончара „Злакуса“, припремио номинацију.
Упис на Унескову листу подстицај за све занатлије
Међувладин комитет за очување нематеријлног културног наслеђа Унеска донео је 16. децембра одлуку о упису злакуског лончарства на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
„То је важно достигнуће за промоцију и очување српског нематеријалног културног наслеђа, јер упис на Унескову листу не доноси само међународну препознатљивост и видљивост него је и прилика да се размене искуства у очувању различитих форми нематеријалног наслеђа”, каже за Спутњик Данијела Филиповић.
Упис злакуског лончарства значајан је, пре свега, за локалну заједницу у Злакуси.
„Ово је подстицај за Удружење лончара ‘Злакуса’ да напори које улажу у очување сопственог наслеђа имају видљивост и препознатљивост у широј заједници. То је велики подстицај и за друге занатлије да уложе напор у очување својих знања и вештина, јер традиционални занати јесу један од угроженијих домена нематеријалног културног наслеђа”, наводи наша саговорница.
Све више жена и младих међу грнчарима
У једном тренутку, пре 30 година, било је тешкоћа у очувању овог традиционалног заната.
„Залагањем самих занатлија оно је ојачано. Удружењу лончара из Злакусе данас има више од 30 чланова различитих генерација што посебно охрабрује и чини се да је то вештина која привлачи све више младих, али и жена. У прошлости је то био готово искључиво мушки занат , али данас је све више жена укључено у израду посуда. Чак и они мештани Злакусе који нису директно укључени у израду, на друге начине су везани за злакуско лончарство, било кроз организацију промоција и презентација, било кроз припрему хране у традиционалним посудама”, истиче Филиповић.
Упис најпре у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије и сада на међународну листу, према речима наше саговорнице, потврда је да се злакуско лончарство препознаје као занат који успева да пронађе свој пут и у савременом тренутку.
У злакуским лонцима храна посебног укуса
Злакуске посуде су присутне готово на целој територији Републике Србије.
„Могу се користити у домаћинствима, а користе се и у ресторанима за припрему традиционалних јела. Често их можемо видети и на великим саборским окупљањима и манифестацијама где се припрема специфична храна која је, кажу, посебног укуса ако се припрема у злакуским лонцима. Имамо злакуске производе од једног литра па до великих од стотину литара у којима се припрема храна за велике догађаје. Мештани нам кажу и да велики број туриста посећује Злакусу и купује њихове призводе како би се уверили у њихов квалитет”, истиче Филиповић.
Морамо сачувати занате
Наша саговорница скреће пажњу да су занати једна од осетљивијих категорија нематеријалног културног наслеђа.
„У наш национални регистар уписани су и опанчарство, казанџијски занат, филигрански занат, израда дрвених чутура у селу Пилица и ми се трудимо да кроз разне активности подржимо очување тих заната, али сви заједно као шира заједница треба да уложимо више напора да се ти занати очувају, јер у савременом тренутку њихова улога је потиснута и примат заузимају производи који су једноставније израде и често пријемчивији купцима”, каже Данијела Филиповић.
На Унесковој листи налазе се још три елемента нематеријалног културног наслеђа из Србије – породичн слава, национална игра „коло” и певање уз гусле, а Филиповић каже да ће за месец-два објавити нови елемент који ће припремити за номинацију.
„Биће припремљен нови предлог и за сада могу рећи само да се размишља о предлогу из домена традиционалне исхране”, додаје она.
Прочитајте још:
Злакуско лончарство уписано на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа Унеска
