Наследник немачке канцеларке Ангеле Меркел требало би да буде изабран средином јануара следеће године на партијској конвенцији Хришћанско-демократске уније (ЦДУ). Меркелова је најавила да ће позицију напустити након парламентарних избора у септембру 2021, а скоро извесно је да ће је наследити један од три кандидата из њене партије.
Ко су кандидати у бици за немачки трон:
Армин Лашет, премијер покрајине Северна Рајна Вестфалија
Некадашњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић за Спутњик каже да је Лашет по политичком профилу најближи Ангели Меркел и да га она помало фаворизује, али и да су његове шансе неизвесне, јер ће се за партијски трон између кандидата водити жестока битка.
„Он је умеренија варијанта, ближа прагматичној Меркеловој, па се у тој политици вероватно не би нешто посебно мењало. Он долази из велике покрајине. Имаће највећи број делегата на страначком конгресу. Његове шансе су доста добре“, сматра Стојановић, али и додаје да је Лашет изгубио део подршке, јер се није најбоље снашао у борби са пандемијом вируса корона.
Фридрих Мерц, бивши шеф посланичке групе ЦДУ у Бундестагу
Стојановић за Мерца каже да је већи атлантиста и „Американац“ од свих кандидата и да би био наклоњен савезу са САД. Годинама је у једном америчком фонду био значајна личност, бизнисмен. Тим путем стекао је велико богатство и име у међународним пословним водама.
Он у партији заступа традиционалну и јаку струју, те Стојановић сматра да би Мерц ЦДУ „вратио удесно“, иако то не изговара јавно, јер би му то одузело поене у страначкој борби.
„Он и та струја, која иначе доста фаворизује и помаже Мерца, а којој припада и најстарији и најискуснији политичар те странке и председник Бундестага Волфганг Шојбле, мисле да је Меркелова са странком отишла превише улево, да је ближа социјалдемократама него традиционалним конзервативцима ЦДУ и да је променила свој профил. Само је питање колико је те струје која би подржала Фридриха Мерца“, предочава Стојановић.
Наш саговорник указује на то да је Мерц темпераментан и нестрпљив, те да би у спољној политици био продорнији, а тиме и оштрији у односима с Русијом и Кином.
Мерц је раније обављао функцију шефа посланичке групе ЦДУ, али га је одатле „склонила“ Меркелова. Иако је неуспешно покушао да преузме лидерску позицију од ње на прошлим страначким изборима, амбиције су му и даље велике.
Стојановић оцењује да ће се битка за партијску, а самим тим и канцеларску фотељу водити између Лашета и Мерца и додаје да ће струја која победи бити назнака будуће оријентације странке, односно спољне политике.
Норберт Ретген, председник Комитета за спољне послове у Бундестагу
Саговорник Спутњика оцењује да Ретген има најмање шансе у бици за лидерску позицију, иако је искусан спољни политичар. Уколико се ипак домогне водећег места, Стојановић тврди да би и он био директнији у спољној политици.
„Ретген није заузимао ниједан тако важан положај у странци. Спољнополитички одбор јесте битан, али се политика ипак води у зависности од тога која странка преузима Министарство спољних послова. У овом часу, а и раније, то је увек припадало социјалдемократама. И сада је Хајко Мас, њихов представник, на том месту“, истиче Стојановић.
„Баварски џокер“ — Маркус Зедер
Стојановић предочава да, ако након партијске конвенције у странци буде већих неслагања, постоји ситна могућност да се борби за место канцелара прикључи шеф баварске Хришћанско-социјалне уније и премијер покрајине Маркус Зедер, који се током пандемије показао као добар „кризни менаџер“.
„Велики број Немаца би радије видео њега у кандидатури за канцелара. Чак и у ЦДУ има доста оних који мисле да би Зедер био бољи кандидат за канцелара од ове тројице. Ту настаје проблем, јер он долази из мале странке, баварске Хришћанско-социјалне уније. Ње нема ван Баварске. Она је млађа сестра ЦДУ и до сада су само два кандидата из те странке покушала да се домогну најважнијег политичког положаја у земљи — канцеларског трона“, предочава Стојановић.
Односи са Србијом, Русијом и Кином
Немачка неће променити политику према Србији, ко год да постане нови канцелар, тврди Стојановић, али ће бити заинтересована за привредну сарадњу, јер је извозно оријентисана земља, поготово ако ту функцију буде обављао Лашет.
„За теме које су нама важне, као што је питање Косова, остаће иста ригорозна немачка политика. Што се тиче односа с Русијом и Кином, то неће зависити од Немачке и њиховог односа према нама, већ од односа америчке администрације према тим земљама. Ако се тај однос буде заоштравао, а Немачка одлучи да се прилагођава америчкој администрацији, онда ће и она вршити притисак да Србија спољну политику усклађује с ЕУ“, сматра Стојановић.
Он напомиње да ће се у Немачкој „копља ломити“ када су у питању односи са Русијом и Кином, јер Немачка, без обзира на тренутне спорове, с Русијом жели да гаји добар однос, као и с Кином.
„Немци се плаше да би нова америчка администрација могла да их доведе у крајње неугодну ситуацију, да заоштри односе с Кином и Русијом, и стави их у процеп, пред дилему — или с нама или против нас, односно с њима“, закључује Стојановић.
Сазнајте: Шта је европски, а шта амерички план за Балкан?
.jpg){kind=link}