Овогодишње поравнање је интересантно из најмање два разлога. Први је степен у којем ће две планете бити поравнате. Стручњаци предвиђају да ће током ове везе изгледати ближе и светлије него што су биле последњих осам векова.
Али други фактор, и онај који је овај догађај ставио у центар пажње, јесте да ће се догодити на зимски солстициј, непосредно пред католички Божић. Тајминг је довео до спекулација да ли би ово могао бити исти астрономски догађај који је по Библији довео мудраце до Јосифа, Марије и новорођеног Исуса – Витлејемске звезде.
„Као проучавалац ранохришћанске књижевности који пише књигу о тројици мудраца, тврдим да предстојећа планетарна конјункција вероватно није баснословна Витлејемска звезда. Библијска прича о звезди намењена је преношењу теолошких а не историјских или астрономских истина“, каже ванредни професор религије на Ферум колеџу у Вирџинији Ерик Вандем Ејкел, преноси Сајенс алерт.
Звезда водиља
Прича о звезди дуго је фасцинирала читаоце, како древне, тако и модерне. У Новом завету се налази само у Јеванђељу по Матеју.
У овом јеванђељу мудраци стижу у Јерусалим и говоре Ироду, краљу јудејском: „Где је дете које се родило као јеврејски краљ? Затим их звезда води до Витлејема и зауставља се над Исусовом кућом и јаслама.
Многи су ову причу прочитали под претпоставком да се Матеј морао позивати на стварни астрономски догађај који се догодио у време Исусовог рођења. Астроном Мајкл Р. Молнар, на пример, тврди да је Витлејемска звезда била помрачење Јупитера у сазвежђу Бикa.
Photographic illustration of Saturn 🪐 and Jupiter (each step seen at 5:30 pm local time, 48° northern latitude). On Dec 21 the first ”Christmas Star“ in nearly 800 years will appear!#greatconjunction #saturn #jupiter #christmasstar #alps #mountains https://t.co/vn6OctwEEQ pic.twitter.com/DTjLyyX473
— Dr. Sebastian Voltmer (@SeVoSpace) December 9, 2020
Постоје најмање два питања која су повезана са Звездом из јеванђеља. Прво је да ли su научници сигурни када се Исус родио. Традиционални датум његовог рођења могао би да варира чак шест година.
Друго је да се мерљиви, предвидљиви астрономски догађаји јављају с релативном учесталошћу. Тежња да се открије који је догађај, ако се уопште десио, Матеј могао имати на уму, стога је сложена.
Веровања о Звезди
Теорија да је конјункција Јупитера и Сатурна можда Витлејемска звезда није нова. Изнео ју је почетком 17. века Јохан Кеплер, немачки астроном и математичар. Кеплер је тврдио да је та иста планетарна конјункција око 6. године пре Христа могла да послужи као инспирација за јеванђељску причу о звезди.
Кеплер није био први који је сугерисао да је Витлејемска звезда могла бити препознатљив астрономски догађај. Четиристо година пре Кеплера, између 1303. и 1305. године, италијански уметник Ђото насликао је звезду као комету на зидовима капеле Скровегни у Падови у Италији.
Научници су сугерисали да је Ђото ово учинио као омаж Халејевој комети, за коју су астрономи утврдили да је била видљива 1301. године. Астрономи су такође утврдили да је Халејева комета прошла поред Земље око 12. године пре нове ере, између пет и 10 година раније него што већина научника тврди да је Исус рођен. Могуће је да је Ђото веровао да се Матеј у својој причи о звезди позива на Халејеву комету.
Покушаји откривања идентитета Матејеве звезде често су креативни и проницљиви, али и погрешни.
Матеј каже да мудраци долазе у Јерусалим „са Истока“. Звезда их затим води у Витлејем, јужно од Јерусалима. Звезда зато нагло скреће улево. А астрономи ће се сложити да звезде не праве оштре заокрете.
Штавише, када мудраци стигну у Витлејем, звезда је довољно ниско на небу да их одведе до одређене куће. Како наводи физичар Аарон Адаир: „Каже се да се зауставља и лебди над одређеним конаком, делујући као древни Џи-Пи-Ес“.
„Опис кретања Звезде“, приметио је, био је „изван онога што је физички могуће за било који видљиви астрономски објекат“.
Теолошка подлога
Матејева прича о Звезди потиче из традиције по којој су звезде повезане са владарима. Излазак звезде означава да је владар дошао на власт.
На пример, у библијској Књизи бројева, која датира из 5. века пре нове ере, пророк Валам предвиђа долазак владара који ће победити израелске непријатеље. „Из Јакова ће изаћи звезда, [што значи Израел] ... срушиће границе Моава.“
Један од најпознатијих примера ове традиције из антике је такозвана „Sidus Iulium“, или „Јулијанска звезда“, комета која се појавила неколико месеци након атентата на Јулија Цезара 44. пре Христа. Римски аутори Светоније и Плиније Старији извештавају да је комета била толико сјајна да је била видљива касно поподне и да су многи Римљани спектакл протумачили као доказ да је Јулије Цезар тада био бог.
У светлу таквих традиција, Матејева прича о звезди не постоји да би информисала читаоце о одређеном астрономском догађају, већ да би подржала тврдње које износи о Исусовом лику.
Другим речима, Матејев циљ у причи је више теолошки него историјски.
Будуће поравнање Јупитера и Сатурна, према томе, вероватно није повратак Витлејемске звезде, али би Матеј вероватно био задовољан страхопоштовањем које изазива код оних који га очекују.
Почитајте и:
