Могу да разумем да Високом представнику у Босни и Херцеговини и Бошњацима смета табла са именом Радована Караџића, али би Валентин Инцко морао да има исти аршин и према оним који сметају Србима, каже за Спутњик политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара.
Пошто је на захтев Инцка са Студентском дома на Палама скинута табла са именом првог председника Републике Српске, Радована Караџића, делегат Срба у Дому народа парламента БиХ Душанка Мајкић позвала je Високог представника у БиХ да исто тако инсистира и на промени имена улица и институција у Федерацији БиХ, названих по ратним злочинцима. Дакле, оних чија су недела трајно уписана у сећање српског народа - од Алије Изетбеговића и Хусеина Ђозе, имама у Ханџар дивизији, до усташа по којима су назване улице у западном Мостару.
Срби скинули Радована, друга страна држи нацисте и усташе
Козомара напомиње да је Душанка Мајкић само поновила захтев који је недавно Инцку упутио српски члан председништва БиХ Милорад Додик.
„Значи да Високи представник и те како добро зна шта Срби траже и не верујем да ће реаговати на то. Не само улице него и неке школе у Федерацији БиХ носе имена ратних злочинаца из Другог светског рата, па Инцко није на то реаговао. Реаговали су интелектуалци из редова бошњачког народа на именовања појединих школа, али Инцко је остао и глув и нем на те њихове захтеве.Он се заиста претворио у мрзитеља свега што долази од Срба“, оценио је Козомара.
Тешко је, каже он, одгонетнути шта се са Инцком догодило да је до те мере изгубио границу.
„Њему, очигледно, није стало да код Срба гради и изгради однос међусобног поверења него жели јавно да демонстрира самовољу, манире протектора и управљача који нема ограничења, чак ни моралних“, каже наш саговорник.
Он напомиње да је Инцко веома образован, да одлично познаје историју ових простора, па зна и какве емоције код Срба изазива усташки кољач Миле Будак, Јуре Францетић и други по којима су назване улице у западној Херцеговини где несметано добијају почасти.
Знамо шта је Хашки трибунал и ко је Инцко
Историчар Чедомир Антић који се посебно бави правима Срба у региону, нема дилему по питању Инцка.
Он је антисрпски политичар који ради у служби великобошњачких, великохрватских и пре свега аустријских империјалних интереса, каже Антић.
Професор Филозофског факултета у Београду напомиње да је неспорно и то да је Хашки суд био само инструмент за спровођење једне политике, чије су пресуде требало да послуже као опоравдање за оцену да је један народ, наравно српски, злочинац сам по себи.
Суштина је у јединству, а не у инату
Он сматра да није требало уклањати таблу са Караџићевим именом. Како објашњава, не зато што верује да се треба инатити са другим народима и са Хашким судом, већ зато што мисли да ако је постојала претпостака да постоји могућност да та табла буде скинута, онда није требало ни да се ставља. Није добро водити политику из ината, тиме је, како сматра, само оштећен српски народ и његови интереси.
„Република Српска је у протеклих 28 година учинила чудо. Било је 90 одсто шансе да они сви заврше у Србији као Крајишници. Великим јединством народа, напуштањем те губитничке политике коју смо ми водили и када је реч о југословенском континуитету и када је реч о Косову и Метохији и када је реч о Крајини у Хрватској, прихватањем хрватске политике националног обједињења по сваку цену и националне независности по сваку цену, они су победили много јаче од себе“, истиче Антић.
Историја је, како каже, да се из ње учи. Суштина је у томе да национално јединство у РС треба да се ојачава и да Срби из РС, као што су то учинили 1992. морају да подстакну читав српски народ да стане уз њих да би могли да воде дугорочну борбу, закључио је Антић за Спутњик поводом приче о именима улица, таблама и симболима у БиХ.
