Бјелајац је у краткој изјави за Спутњик нагласио да је веома значајно што је резолуција усвојена у Генералној скупштини УН-а с обзиром на вишегодишње покушаје ревизије историје.
Документ ког је изгласала Генерална скупштина УН-а назван је „Борба против глорификације нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и с њима повезане нетрпељивости“.
За резолуцију је гласало 130 држава. Две су гласале против – Украјина и Сједињене Америчке Државе, док је уздржана била 51 држава, међу којима је већина чланица Европске уније.
Како су украјински нацисти постали борци за слободу
Историчар др Предраг Марковић каже да се иза „одбијања“ резолуције крије један много дубљи процес настао из иницијативе која је спроведена у многим европским земљама да се изједначе такозвани леви и десни тоталитаризам, односно нацизам и стаљинизам.
А то је, према његовим речима, био врло опасан преседан јер је људима који су били сарадници нациста, на пример у Украјини, али су се борили против црвене армије, промењен статус.
„Зато су ту проблематичне и Украјина и балтичке земље јер се од нациста праве борци за националну слободу. У том смислу Украјина и балтичке државе имају ту велику љагу у прошлости коју желе да покрију и замаскирају тиме што кажу да разни 'Бандеровци' и остали нису били нацисти него борци за Украјину, па су се борили и против 'црног', и против 'црвеног' тоталитаризма“, каже Марковић.
Русија брани историјску истину
Он додаје да Русија упорно покушава да одбрани историјску истину да су, без обзира на страхоте стаљинизма, Совјетски Савез и црвена армија биле снаге које су победиле нацизам.
На пленарном заседании ГА🇺🇳130 голосами «за» (2 «против», 51 воздержался) одобрена рез.«Борьба с героизацией нацизма, неонацизмом и другими видами практики, которые способствуют эскалации современных форм расизма, расовой дискриминации, ксенофобии и связанной с ними нетерпимости» pic.twitter.com/UUPJYMPLVI
— Russian Mission UN (@RussiaUN) December 16, 2020
„Без Совјетског Савеза са свим унутрашњим манама које је имао, победа над нацизмом не би била могућа. Овако кад се нацизам претвори у само једну од тоталитарних идеологија онда се веома релативизује ко је био борац за слободу и ко је на црној а ко на белој страни света“, истиче Марковић.
Пропагандни трик земаља на страни најмрачнијег зла у историји
Кад је реч о уздржаности земаља Европске уније приликом гласања о резолуцији, Марковић каже да је у том случају „гласна ћутња оних земаља које имају проблематичну прошлост“, попут Мађарске и Словачке.
„Те земље, заправо покушавају да релативизују то што су били на страни најгорег зла у људској историји и не желе да се солидаришу са Русијом у намери да изведу следећи пропагандни закључак: јесте да је нацизам био лош, али је и совјетски експанзионизам и наводно руски који је после наступио, исто тако лоши. Заправо, ту се крије неколико великих историјских лажи јер Совјетски Савез није водио агресивну политику у Европи и нигде није прешао договорене границе у Јалти“, закључио је Марковић.
