Монтирање међународног термонуклеарног експерименталног реактора (ИТЕР), познатог као Вештачко Сунце, почело је у Француској, а пројекат изводе највеће светске силе: Русија, Кина, САД, Европска унија, Јапан, Индија и Јужна Кореја.
Експериментални рад почеће за пет година, а пуну снагу требало би да достигне 2035. Суштина пројекта је да се нуклеарном фузијом, процесом који се одвија на Сунцу, добије неограничен извор енергије, која ни на који начин неће загађивати околину.
Completed! A prototype of the inner vertical target (a plasma-facing part of the #ITER #divertor) has passed all tests. Produced by European contractor Ansaldo Nucleare/ENEA, it will be sent to ITER for more validation and testing. @AnsaldoEnergia @ENEAOfficial @fusionforenergy pic.twitter.com/BW7XFm3V9d
— ITER (@iterorg) December 15, 2020
Вештачко Сунце – нада за човечанство и спас за планету
Научни новинар са Института за физику Слободан Бубњевић за Спутњик објашњава да се, за разлику од фисионог, током фузионог процеса два лагана језгра атома спајају у теже, што доводи до ослобађања огромне количине енергије.
„То ослобођење енергије је таквог реда величине да није упоредиво не само с оним што нам је доступно од других технологија, него је за ред величине већи него у случају фисионих реактора. Када смо пре педесетак година схватили да је то могуће, ту је човеку пружена прилика да добије електране које могу да замене на десетине ових конвенционалних, фисионих реактора“, напомиње Бубњевић.
Електрана ће производити 500 мегавата енергије из уложених 50 мегавата за загревање. Срж експеримента је цилиндар тежак 23.000 тона у ком суперпроводљиви магнети треба да задрже плазму температуре 150 милиона степени Целзијуса довољно дуго да би се остварила фузија.
Позитивна примена нуклеарне фузије
За разлику од деструктивне примене фузионог процеса, која изазива експлозију термонуклеарних бомби, ова примена би човечанству донела велику добробит. Ако експеримент успе, Вештачко Сунце могло би да замени велики број фисионих реактора и доведе до јефтине производње енергије, чиме би се решио и проблем климатских промена.
„Оваква енергија као гориво користи воду, односно водоник. Не очекује се да ће загађивати непосредно окружење ни планету Земљу уопште, а даваће изванредну количину енергије, какву до сад нисмо имали, што је Соломонско решење ситуације у којој се налазимо с климатским променама. Развој оваквог реактора нема никакве везе са војном применом. Он је корисна ствар за човека, док фузионе бомбе представљају најстрашнији производ који је човек направио“, објашњава Бубњевић и додаје да би ова технологија могла реши проблем климатских промена за до две деценије.
#ImageOfTheDay: have a last peek under the drain tanks before they are being anchored to the floor in the #ITER basement. The respective welding activities are ongoing. Read more about their function in our archive story: https://t.co/IbZUHPkIIb #WeAreITER #fusionenergy pic.twitter.com/KfQrjKAejw
— ITER (@iterorg) December 10, 2020
Енергија Вештачког Сунца у почетку неће бити претварана у струју, већ ће служити да се испита могућност примене фузије у производњи енергије. Ипак, Бубњевић верује да неће проћи много времена до комерцијализације ове технологије, ако буде функционисала како треба.
„Они који су део те колаборације ће сигурно заједнички експлоатисати ту врсту енергије оног тренутка кад се покаже да је технологија доступна. Само је питање колико ће година проћи до тог тренутка. То неће остати неискоришћено, јер у односу на садашње цене у енергетици, то делује као бесплатан начин да добијате енергију“, сматра Бубњевић.
Мале наде за мале земље
Бубњевић истиче да је развијање ове технологије скупо и веома захтевно и да је због тога Вештачко Сунце међународни пројекат, те указује на потенцијалну ману ове технологије у будућности – недоступност малим земљама.
„Мале државе, попут наше, не могу да се надају да направе ту врсту реактора, мада, ма колико било скупо, све почива на одлуци власти неке мање земље. Ако желе да се упусте у то, оне ће након 10 или 20 година моћи себи да приуште ту технологију и користе њене бенефите, али и преузму ризике. С друге стране, фузиони реактор ће бити врло тешко доступан за изградњу у малој држави“, истиче Бубњевић.
#Poloidal field coil #6 from China is the first coil to undergo a cold test. Carried out at a temperature of -196 degrees Celsius, the test looks at the behaviour of the coil at cryogenic conditions. See this older story: https://t.co/ut3fbiAoGx @fusionforenergy #ITER #WeAreITER pic.twitter.com/o9zwQlXL46
— ITER (@iterorg) December 9, 2020
Први до решења – совјетски физичари
Машина позната као токамак, која је заправо фузиони реактор, биће највећа на свету, а урађена је по замисли коју су развили совјетски физичари.
„Совјетски савез је први успешно дошао до одрживог решења, тако што је користио изузетно снажна магнетна поља, која стварају посуду у којој стоји радно тело реактора. То је средином 20. века довело до значајног напретка у погледу будуће примене фузионе енергије“, предочава Бубњевић и додаје да је осамдесетих година један од кандидата за локацију изградње Вештачког Сунца била и – Југославија.
Пројекат Међународног термонуклеарног експерименталног реактора коштаће 25 милијарди долара.
