У анкети су учествовали грађани Београда и Војводине између 18 и 50 година.
На питање да ли имате право на приватност у јавности, велики број одговорио је позитивно, али мали проценат суштински зна шта она данас значи. Мање од 10 одсто је појам повезало са заштитом личних података, а већину реч асоцира на „интиму“, „породицу“, „самоћу“ појам „моја соба“, „мир“… Скоро половина анкетираних се слаже са констатацијом да је „приватност превазиђена јер данас ионако сви све знају о нама“. Из одговора на питање који су вид нарушавања приватности доживели, види се да и даље приватност доживљавају кроз сферу личних односа у кругу породице и пријатеља, бивших и садашњих партнера или радног места, преноси Б92 писање Новости.
Ипак, занимљиви су стварни примери нарушавања права на приватност које су анкетирани издвојили као најчешће које доживљавају: „камере у ходнику на послу“, „гласно саопштавање дијагнозе, средстава на рачуну, брачног статуса, порекла, година“, „тражили су ми у банци здравствену књижицу да би ми дали кредит“, „мој шеф је запосленима рекао моју дијагнозу“, „мобилни оператер је мој број дао политичкој партији“, „рекламе на друштвеним мрежама које почну да искачу после разговора“, „беспотребно тражење локације од стране неких апликација“...
У пракси се сви врло често суочавамо са ситуацијама да нам у продавницама траже личне податке, углавном ЈМБГ број, да би нам заменили купљену робу или одобрили додатни попуст.
„Иако је то очигледно кршење заштите личних података, ова пракса је широко распрострањена, па се чини да полако постаје опште прихватљива са становишта заштите података о личности и да се на то не обазиремо. Трећина анкетираних била је спремна да уступи неки лични податак ако би заузврат добили попуст“, каже Ана Тоскић Цветиновић, извршна директорка организације „Партнери Србија“.
У организацији „Партнери Србија“ кажу да грађани који су информисани о праву на заштиту личних података то своје право заиста штите обраћајући се поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Најчешћи разлози због којих се жале тичу се повреде права на приватност на радном месту, у здравственим установама, у органима безбедности, затим због постављања видео-надзора, због слања података о пацијенту неовлашћеном лицу, јавног истицања обавештења о дуговању, видео-надзор у просторијама једног Завода, праћење ГПС-а запосленог, анекс уговора на огласној табли кладионице, захтев за приступ фотографијама и телефонском именику иза ког стоји једна апликација за мобилно банкарство, јавно објављен списак деце и истакнуто да једно дете није вакцинисано, тражење отиска прста за добијање чланске карте у теретани итд.
„Партнери Србија“ охрабрују грађане да се обрате поверенику, њима или некој од организација цивилног друштва када сумњају да им је угрожено право на заштиту личних података.
Прочитајте и:
