„Страховали су да до тога дође због замора, али се то релативно тачно рачуна, броје се циклуси, постоје сензори, постоји математички модел и према свим тим параметрима потрошено је мање од 10 одсто ресурса“, рекао је Крикаљев.
Он је рекао да постоји могућност да је друго место цурења ваздуха на Међународној свемирској станици на истом модулу, где и прва пукотина, али да још није откривено.
„Није се појавило ништа ново. Слабо цурење које постоји још од прошле године, чији је један део очигледно пронађен. Када су то закрпили, цурење се смањило, али је и даље остало“, рекао је Крикаљев, истакавши да „вероватно постоји још нешто“.
Према његовим речима, место цурења ваздуха је толико мало да га космонаути нису успели пронаћи ни помоћу специјалног уређаја који открива цурење.
У новембру је саопштено да је посада Међународне космичке станице успела је да закрпи пукотину на руском модулу „Звезда“.
Мање цурење ваздуха на МКС било је регистровано септембра 2019. године, а годину дана касније када се повећао интензитет тог цурења посада је два пута затварала отворе на модулима у циљу провере херметичности и изоловала се у руском модлулу.
Утврђено је да се место одакле цури ваздух налази у прелазној комору руског модула. У октобру су руски космонаути Анатолиј Ивањишин и Иван Вагнер открили пукотину дужине 4,5 центиметра.
У „Росмосмосу“ су тада саопштили да пукотина не угрожава МКС.
