„Према нашем мишљењу, с времена на време је сврсисходно оценити старе идеје о приступу около земаљском свемирском простору са становишта савремених технолошких могућности. Једна од тих идеја је стварање земаљских система за динамичко убрзање масе. Идеју је први пут изнео Жил Верн у научнофантастичном роману 'Пут на Месец“ 1865. године“, наводи се у извештају.
Оно што је тада била фикција сада се може реализовати, када су ове технологије и материјали постали доступни, сматрају научници.
„Свемирски топ“ се издваја од других метода неракетног приступа свемиру по томе што га је у принципу могуће реализовати на техничком нивоу који данас постоји, наводи се у документу.
Један од начина таквог лансирања сателита назива се линеарни електромагнетни акцелератор и представља лансирну цев и мотор снаге десет мегавата. Потребно је да се распореди на узвишење од два-три километра.
Друга опција коју стручњаци предлажу је прстенасти акцелератор масе – прстенаста потисна вакуумска цев пречника од неколико километара, постављена на падини планине са цевима кроз које ће се пројектил-носач са сателитом лансирати у свемир. Прстенасти убрзивач има електромотор од 20 мегавата који би могао да убрза масу од 2.000 килограма до девет километара у секунди за само један сат.
Као недостатке електромагнетних топова научници наводе прекомерна преоптерећења приликом лансирања сателита. Међу предностима, у односу на традиционалне свемирске ракете-носаче су ниски трошкови лансирања и висока оперативност лансирања.
Прочитајте још:
- Медији: Русија спрема „оружје будућности“ – електромагнетни топ
- Професор Милиновић објашњава какве то нове ракете разарају по Блиском истоку (видео)
- Русија тестирала електромагнетни топ (видео)
