Овако новинар Јован Бајић са Новог Зеланда описује борбу са короном у јединој земљи у свету у која је и у новом таласу пандемије потпуно елиминисала корона вирус.
Ова земља од пет милиона становника имала је свега 25 смртних исхода међу ковид пацијентима и укупно 2.100 заражених.
Како се Нови Зеланд решио короне
У борби против ковида пре свега је искоришћена чињеница да је реч о острвској земљи, границе су затворене, па су на копно Новог Зеланда након проглашења епидемије могли да кроче само њени држављани, за које је био обавезан карантин.
Спортски новинар Јован Бајић на Нови Зеланд је први пут дошао 2011. године, како би пратио Светски куп у рагбију, допало му се, одлучио је да се врати и тамо живи. Данас је супервизор у једној грађевинској фирми, али се и даље бави и новинарством.
Он за Спутњик каже да је пресудно у борби са пандемијом било "закључавање", прво тродневно, а касније и драстично продужење мера на месец дана.
"Све је стало, није то био полицијски час, као у Србији, али када је ступио на снагу тај "ниво 4", где си се затекао, ту си морао да останеш четири недеље. Срећа је што на Новом Зеланду нема пуно становника, имали смо и слободу да се крећемо у свом крају. Могли смо да прошетамо, да се мало промувамо. Полиција није строго патролирала, облиазили су повремено, ако неког сретну на улици, обавезно су проверавали где живи, ако је из краја, није било проблема", прича нам Бајић.
Постепено "откључавање"
Он додаје да после драстичних мера, није одмах све отворено, после нешто више од четири недеље мере су враћене на такозвани "ниво три", ко је могао да се придржава тих мера, које су се поред осталог односиле на држање одстојања од два метра, могао је да се врати на посао. Једно време није било ни јавних скупова, а већ следећи ниво "отварања" отворио је ресторане, уз обавезну дистанцу, у зависности од величине простора, у неке угоститељске објекте могло је да уђе и стотину људи.
Наш саговорник са Новог Зеланда објашњава да је у борби против короне пресудно било и брзо детектовање заражених који су углавном били људи који су се из разних делова света вратили у земљу, а пре свега кругова у којима су се кретали.
"У Окланду су се појавили случајеви заразе, али пошто постоје апликације да означите где сте, лако се сазнало ко је био у том окружењу, у контакту са тим људима, па су сви послати на тестирање. Били су наравно и у карантину, у кућној изолацији".
Уништен туризам, трпи и пољопривреда
Светски медији пренели су да је Нови Зеланд изашао из рецесије повезане с пандемијом коронавируса, након што је у трећем кварталу забележио рекордни раст од чак 14 одсто. Покретачка санага биле су служне делатности повећање профита у малопродаји, смештају и прехрамбеним услугама.
Међутим, наш саговорник каже да је туризам, грана привреде која попуњава велики део буџета земље коју посети и седам милиона туриста, потпуно уништен, а опоравка нема док се вирус не искорени и на другим местима. Он додаје да Нови Зеланд има још један велики проблем који не може да реши.
"Земља се у великој мери ослања се на радну снагу из иностранства. Постоји програм, такозвани "радни одмор", помоћу кога добрим делом обезбеђују јефтину радну снагу која долази да види Нови Зеланд, а истовремено и да ради. Агрокултура је у великом проблему, тренутно нема ко да бере воће, сазрело, остаје на земљи, нема ко да га покупи", истиче Бајић.
Он има речи хвале за Владу Новог Зеланда, која је, како каже, схватила озбиљност кризе и помогла готово сваког запосленог у земљи.
"Мало ко од радника је био на послу у веме "закључавања". Влада је плаћала те четири недеље 80 одсто плате, свим запосланима. Компаније које су успеле да докажу да им је приход спао испод 30 одсто, добијале су субвенције, а држава им и даље помаже на исти начин", каже Бајић.
Публика на стадионима
У земљи која се решила корона вируса и даље постоји препорука да се носе маске, али на то грађане нико не тера, па се понашају онако како осећају да треба. Нема ни организоване дезинфекције објеката и ресторана. Живот се безмало потпуно вратио у нормалу, а Бајића радује што се то односи и на спортска такмичења.
"Ми смо вероватно једина земља на свету која има публику на стадионима. Пратио сам "Бледислоу куп", реч је о рагбију, то је куп три нације, али Јужна Африка је одустала, нису могли да због короне покупе своје играче по свету. Извештавао сам са утакмица из Окланда и Велингтона, где је на стадиону било тридесет, у Окланду и четрдесет хиљада људи, што је капацитет стадиона, нема спорта без публике", каже Бајић на крају разговора за Спутњик.
