Свако од мајстора, а правих мајстора заиста нема много у мору фудбалера, имао је своје посебне карактеристике које су га и чиниле мајстором.
У последњих десетак година начин на који Кристијано Роналдо шутира слободне ударце постао je тема за научне судије, али је и пре њега било играча са уникатним стилом који је био неухватљив за голмане.
Један од највећих репрезентата магије слободњака је Дејвид Бекам, човек који је редефинисао појаву фудбалера и довео играче са зелене подлоге у сферу шоу-бизниса и на највишу лествицу популарне културе.
Бекс је бриљантно изводио слободне ударце, где год да је играо, а нигде позорница није била мала.
Своју вештину је доказао најпре у Манчестер јунајтеду, потом је „залудео“ Мадрид у дресу Реала, да би се потом прошетао кроз Лос Анђелес, Милан и Париз.
„Бекам шутира лопту страном палца стопала. Не шутира пуним стопалом, избегавао је то. Његове лопте се додатно врте због положаја стопала, а добијају и висину јер он спушта своја рамена приликом шута. Кључ је у томе што он није шутирао пуном снагом“, наводи се у једној од анализа.
Потпуни шок за светску јавност било је откривање информације да је Бекамова лева нога нешто краћа него десна, што је додатно утицало на његов баланс при шутирању слободњака, иако му је правило проблеме са обућом јер је често морао да носи копачке без уложака.
Апсолутни чаробњак слободних удараца био је Жунињо Пернамбукано, човек који је на тај начин постигао чак 77 голова.
„Он је био мој узор. Он је био први играч који је наводио лопту да игра у ваздуху после слободног ударца. Ја сам само преузео формулу. Увек сам био добар у слободњацима, али као дете нисам имао довољно снаге за шут. На малом фудбалу нисам постизао много голова, али сам онда почео да растем“, навео је Жунињо.
Бразилац је користио различите начине шутирања, а њих су одређивале околности на терену.
Ако је лопта била ближа голу, он би се одмакао три корака и потом кренуо у трк, гледајући у лопту, па мету и после поново у лопту.
„Левом ногом је креирао додатну снагу, а лопту је погађао на такав начин да јој је давао и нежан, али и оштар ударац којим је стварао занимљиву комбинацију фелшева. Код дужих дистанци, шутирао је залетајући се право ка лопти, често користећи пуно стопало при шуту“, наводи се у анализи.
Бразилац је у свет фудбала увео нову дисциплину, паметног шутирања, што је постало опсесија за још једног генијалог извођача слободњака – Андреу Пирла.
„Еурека моменат за мене се догодио док сам седео на тоалет-шољи. Веома романтично, али шта ћете. Био сам опседнут мишљу да провалим како Жунињо шутира. И схватио сам, магична формула је била у томе како се шутира лопта, а не где се шутира. Дошао сам до сазнања да само три Жунињова прста долазе у контакт са лоптом, а не цело стопало како сам претпостављао“, написао је Пирло у својој аутобиографији.
Следећег дана је прескочио окршај у видео-игрици са Алесандром Нестом и отишао право на тренинг.
„Носио сам мокасине, нисам хтео да обујем копачке како бих потврдио теорију до које сам дошао. И послао сам лопту право у испод места где се спајају пречка и статива. Неко ми је добацио нешто. Шутнуо сам и следећи слободњак. Отишао је на исто место. Идеја свега је да се лопта шутира од испод, са три прста. Нога мора да буде исправљена и опуштена за комплетан замах. Тако се лопта не врти у ваздуху, већ само креће да пада. И тада се ротира. Ако погодим лопту како сам замислио, голман нема шансе“, истакао је Пирло.
То је дуги низ година био Синиша Михајловић, човек који је на једној утакмици успео да постигне три гола из слободњака.
„Слободњаке сам вежбао још као дете, имао сам гвоздену капију испред куће, устајао сам у седам сати ујутру и шутирао, изнова и изнова, цео дан. Мој отац је морао да мења ограду после два или три месеца јер је била поломљена, а комшије су биле бесне јер нису могле да спавају. Играо сам фудбал због слободних удараца. Они су за мене били као прање зуба. За мене је слободан ударац фудбал, да није било њих можда не бих играо. Сада када не могу да шутирам слободњаке као да је део мене мртав. Све бих дао да сам на месту мојих играча који изводе слободњаке“, говорио је Михајловић.
За разлику од Жуниња, он је имао само један начин припреме за шут, али и много варијација при ударцу.
„Без обзира да ли сам шутирао са 18 или 30 метара залет ми је увек био исти, тако голман није знао где ћу шутирати. Голмана сам гледао до последњег момента. Користио сам све врсте удараца, када сам шутирао преко зида ударао сам доњи део лопте. Лопта би ишла високо, високо, а онда би пала. С друге стране, када сам шутирао поред зида, ударао бих лопту унутрашњим делом стопала, лопта би се вртела и имала је снагу“, говорио је Михајловић.
За крај, уживајте у компилацији најбољих слободних удараца свих времена.
