Према прелиминарним резултатима локалних избора у Мостару, ХДЗ је задржао позицију доминантне хрватске странке, а главна промена у хрватском бирачком телу догодила се на опозиционој сцени Хрвата из БиХ, објашњава Милан Ситарски из мостарског Института за друштвена истраживања.
Срби држе кључеве власти у Мостару
„До сада неприкосновена другопласирана хрватска странка ’ХДЗ 1990‘ пала је на треће место и могуће је да неће имати ниједног већника у новом градском већу, док је улогу кључне хрватске опозиционе странке преузела Хрватска републиканска странка, којој је Мостар и иначе упориште и која је доста дуго градила ту своју позицију. Она до сада није могла да дође до изражаја из разлога што избора у Мостару није било“, наводи Ситарски.
Међутим, с обзиром на то да ни хрватске странке, нити коалиција окупљена око СДА, заједно са БХ блоком, који окупља СДП и Нашу странку, неће моћи да формирају власт, Српска листа, која окупља све српске странке, намеће се, према речима нашег саговорника, као језичак на ваги.
„Сликовито речено, Српска листа имаће у рукама кључеве града Мостара, а то на неки начин значи и кључеве Босне и Херцеговине“, оцењује Ситарски.
Он подсећа да је одржавање локалних избора у Мостару прва компонента Мостарског споразума, који су у јуну потписали лидери ХДЗ-а и СДА, Драган Човић и Бакир Изетбеговић. Након избора, остало је да се усвоји нови Статут града Мостара, као и да се поведу плодотворни разговори о изменама изборног закона у БиХ, на чему већ годинама инсистира ХДЗ.
„Сада може да се догоди да од тог једног представника Срба зависи усвајање новог статута. Ако он буде вољан да се координира са једном или другом страном, при усвајању статута или условљавању усвајања статута почетком разговора о изборном закону БиХ, тај ће глас пресудити у ком ће се смеру развијати даља ситуација не само у Мостару, него и у целој БиХ“, каже Ситарски.
СДА највећи губитник мостарских избора
Срби ће, према мишљењу политиколога из Бањалуке Војислава Савића, свакако бити део власти, ма ко да је формира. Не треба из власти избацити некога ко ће имати само једног већника, а због легитимитета власти је добро да у њој учествује, оцењује он.
Савић наводи да су велике изборне успехе, осим Срба, остварили БХ блок и Хрватска републиканска странка, док је релативни губитник СДА, која је у коалицији са другим странкама освојила онолико колико је 2008. добила сама.
„Једна од реалних опција је да партнери у власти буду ХДЗ и СДА и да опозиција буде БХ блок. Мислим да је немогуће да ни Бошњаци ни Хрвати сами саставе власт. Бошњаци би могли, јер према прелиминарним резултатима имају 18 већника — 6 БХ блока и 12 СДА. Међутим, БХ блок је већ рекао да само са СДА неће да формира власт. ХДЗ, Хрватска републиканска странка и српски представник, све и да буду заједно, тешко да могу да дођу до 18 мандата. То би била нестабилна већина. Тако да је врло вероватна опција СДА, ХДЗ и Срба са својим политичким представником“, каже Савић.
Мостар — град случај
Према прелиминарним резултатима, на основу обрађених 65,33 одсто гласова, ХДЗ БиХ води у Градској изборној јединици са 37,48 одсто гласова, а следи Коалиција за Мостар са 29,49 одсто гласова.
Према пројекцијама страначких изборних штабова, како су објавили сарајевски медији, највише одборника у Скупштини града Мостара имаће ХДЗ и Коалиција за Мостар.
Укупно би у Градској скупштини, како се наводи, требало да буде од 13 до 15 ХДЗ-ових већника, 10-12 би добила Коалиција за Мостар, а од пет до седам БХ Блок. Осим њих, у Градску скупштину би још с једним мандатом требало да уђе српска листа „Остајте овдје“.
У Скупштину Града Мостара улази 35 већника, од чега се 22 бирају са шест градских подручја, а 13 са Централне градске листе.
Локални избори у Мостару одржавају се први пут након 2008. Највећи херцеговачки град био је жртва сукоба хрватске и бошњачке политичке елите око измене изборног закона.
Проблеми са изборима у Мостару почели су након апелације хрватских странака, које су сматрале да на локалним изборима бошњачки глас вреди више од хрватског. Тужба је уважена и део Статута града, наметнутог од стране високог представника Педија Ешдауна, укинут је, а споразум између Драгана Човића и Бакира Изетбеговића постигнут је 17. јуна ове године.
Према одредбама споразума, први корак за решавање кризе су избори у Мостару, који се одржавају засебно од локалних избора у остатку БиХ. Други корак је усвајање Статута града, на коме инсистира СДА и који ће, за разлику од осталих локалних самоуправа у БиХ, уважавати национални принцип приликом поделе функција у градској управи. Трећа тачка је покретање плодотворних разговора између представника бошњачке и хрватске политичке елите о изменама изборног закона.
Хрвати сматрају, а то је избор Жељка Комшића за хрватског члана Председништва БиХ бошњачким гласовима и показао, да су изложени мајоризацији унутар ентитета Федерација БиХ и желе измене изборног закона који би тако нешто спречио.
Прочитајте још:
