Врхунац успешне мисије „Чанге 5“, амбициозног свемирског програма Кине, требало би да буде међународна лунарна станица, а за деценију или две и људска колонија на Месецу.
Колико је реална кинеска претња у свемиру, да ли је оправдан страх да би земља која увелико касни за свемирским силама, САД и Русијом, могла да и их сустигне и престигне?
„Чанге 5“ — велики корак за Кину и зебња за Запад
Страх од кинеске моћи Слободан Бубњевић из Института за физику пре свега оправдава чињеницом да су Кинези свој свемирски програм развили потпуно самостално, за разлику од Русије и Америке које, без обзира на сталну тензију на Земљи, у свемиру сарађују.
„Страх на западу је оправдан, овим потезом Кинези су постали трећа космичка сила. На развоју својих решења 20 година раде сами, али то је добрим делом питање за разумевање кинеске спољне политике и њиховог приступа модерним изазовима. Личи на одлуке које су донете у индустрији или доминацију у погледу инфраструктуре у неким деловима света, али пре бих рекао да је овде реч о општем кинеском стилу решавања великих изазова и да та врста стрпљења које Кинези негују, не мора да се схвати застрашујућом“, каже овај физичар.
Циљ мисије на Месецу — опште знање цивилизације
Бубњевић истиче још једну чињеницу коју Запад игнорише, Кинези су пажљиво бирали шта ће бити исходи ових мисија. Пре свега, одређене зоне Месеца које ће истраживати, иако су технологију развили сами, циљеви мисија доприносе општем знању цивилизације.
„Истражене су зоне које до сада човеку нису биле познате, слетели су тамо где нису слетали ни Руси, ни Американци, тихо, помало и џентлменски, дају те резултате у јавност. Идеја Кине је да свој брод спусти на полове Месеца. Тврдња Запада да је та земља мотивисана будућом енергетском експлоатацијом, јесте нека врста пројекције геополитичког стања на Земљи, енергенти тренутно нису кључни мотив, истраживања су пре свега покушај Кине да се докаже као земља која има научно и технолошко знање, да може да се носи са другим великим силама“, каже Бубњевић и додаје да ће мисије на површини Месеца морати да се снабдевају енергијом, а то неће бити могуће са Земље.
Велики успех у доба короне
Милан Мијовић, председник Канцеларије Србије за свемирске науке, организације која у нашој земљи спаја све установе и појединце који имају везе са истраживањима у свемиру, кинеско слетање и повратак са Месеца види као огроман успех, чак и луксуз у време глобалне епидемије короне. Ипак, он сматра да је страх од кинеске моћи у свемиру неоправдан.
„Кинези све своје програме најављују као жељу за међународном сарадњом. У протеклих неколико година Кина се по тим питањима јако отвара ка свим партнерима, и према Американцима и према Русима, верујем да ће то пратити и ову ситуацију“, каже Мијовић.
Он додаје да сва свемирска истраживања од Хладног рата, када су достигла врхунац, гура конкуренција, државе прате једна другу. Верује да ће бити интересантно посматрати како ће се нова америчка администрација поставити према овом успеху НР Кине.
„Трамп је урадио пуно ствари што се тиче свемирских истраживања, од ’Спејс форса‘, посебног огранка америчке војске који би ’штитио свемир‘, до нових улагања у НАСА, њихов главни прокетак ’Артемис‘, наследник ’Аполо‘ пројекта такође пуно обећава, а председник Бајден је најавио наставак ’Артемида‘ програма, тако да верујем да у блиској будућности можемо свашта интересантно да очекујемо. И финансијски интересантно“, каже Мијовић.
Изазов пред Бајденом
С друге стране, Бубњевић подсећа да се током Трампове администрације много више говорило о главном америчком циљу, освајању Марса, али се пред крај његовог мандата испоставило да обећана средства нису пратила ниво очекивања Беле куће, тако да је сада пред Бајденом велики изазов.
„Када Кина успе у нечему овако, то може, посебно у десничарским круговима у Америци, да буде схваћено као врста шамара америчкој моћи. О овоме се тако и говори у САД, шта сад Америка треба да уради да би вратила примат на сцени. То свакако може да допринесе повећању ових програма“, каже Бубњевић.
Геополитика свемира
Мијовић додаје да је геополитичка слика у свемиру пресликана са оне на Земљи и да је веома важна чињеница да је без обзира што неће послати астронауте на пут, Србија на неки начин укључена у ове програме.
„Србија је потписала неколико споразума о сарадњи са Русијом, али и са Кином. Договорена је размена кадрова и едукација. То и је идеја сарадње, а верујем и да ће она пратити нашу одличну сарадњу са Кинезима на Земљи, зашто би ситуација у свемиру била другачија. То је одлична прилика за наше кадрове и генерално за јачање позиције Србије не само на међународној, већ и на свемирској сцени“, истиче овај докторанд свемирског права.
Соларна централа до 2025.
Циљ кинеске свемирске сонде, која је први пут у историји слетела на тамну страну Месеца, јесте да испита да ли је површина земљиног сателита подобна за гајење биљака и да тако помогне у будућој колонизацији.
До 2025. Кина планира и да постави експерименталну, соларну електричну централу у стратосферу, а до 2030. године требало би да буде изграђена и огромна орбитална електрана, чији ће фотонапонски панели моћи да произведу шест пута више енергије, него што је то могуће на Земљи.
