Иако је вирус корона осакатио многе светске економије, јапански буџет подстаћи ће војску те земље са 51,7 милијарди долара. Део новца биће искоришћен за развој далекометних крстарећих ракета, ратних бродова и напредног невидљивог авиона ловца који прави компанија „Мицубиши хеви индустриз“ уз помоћ америчког „Локид Мартина“.
Јапан, иначе, Кину и Северну Кореју посматра као потенцијалне безбедносне претње. С друге стране, та далекоисточна земља има тесну безбедносну сарадњу с Америком, чије трупе су у великом броју присутне у тој држави, будући да у 90 база има око 50.000 америчких војника.
Јапан јача под „кишобраном“ Америке
Некадашњи дописник „Политике“ из Јапана Милан Мишић за Спутњик каже да најновије наоружавање Јапана има свој корен у америчкој окупацији те земље након Другог светског рата.
Јапану је, према Уставу наметнутом од стране САД након тог глобалног конфликта, рат забрањен као могућност решавања међународних спорова, а није дозвољено ни да има војску, већ само одбрамбене снаге, које данас броје око 250.000 људи.
Под америчким „кишобраном“ Јапан се временом економски обнављао, а тема војног осамостаљивања је продубљивана у овом веку, поготово у последње четири године, током којих је актуелни председник САД Доналд Трамп критиковао америчке савезнике у контексту злоупотребе заштите Сједињених Држава.
„У Јапану се већ годинама, па и деценијама воде политичке расправе о томе како је дошло време да та земља постане ’нормална‘, односно да има сопствену војску. Део тог процеса су и разговори и конкретни планови за јачање јапанских оружаних снага. То је позадина и најновијих збивања и најновије јапанске стратегије, која се спроводи у координацији са и уз сагласност САД, које остају кључни савезник, с обзиром на присуство Кине у непосредном суседству Јапана и доста драматичну историју те две земље. Кинези Јапанце памте, пре свега, као окупаторе“, напомиње Мишић.
Осврћући се на утицај производње оружја на економију, која је већ погођена кризом изазваном вирусом корона, Мишић истиче да ће она одржавати економске токове активним и допринети БДП-у Јапана.
„Као меркантилистичка нација, Јапан није заинтересован за геополитичка надигравања. Оно што жели да задржи, то је статус кво у Јужном кинеском мору, где има неколико јапанских острва, која му омогућавају да прошири своје територијалне воде“, предочава Мишић.
Деликатна игра САД
Мишић сматра да треба очекивати да ће, по почетку мандата, изабрани председник САД Џо Бајден настојати да поправи како трансатлантско, тако и транспацифичко савезништво, које је Трамп нарушио.
„Војно присуство Америке на Далеком истоку је велико, исто као и у Европи. Поред Јапана, америчке снаге су стациониране и у Јужној Кореји, а имамо и нека пацифичка острва на којима се такође налазе америчке базе. Чињеница је да се Бајденов тим, бар онај састав који је објављен, за разлику од Трамповог, ослања на компетентне, каријерне дипломате, који знају да функционишу у мултилатералном систему, који је Трамп презирао. То је једна деликатна игра. Интерес Америке није да Јапан поново постане преамбициозна пацифичка сила, али свакако јој није у интересу ни да буде потпуно зависан од њеног ’нуклеарног кишобрана‘“, закључује Мишић.
Сазнајте: Када ће Американци отићи из Јапана?
