Ивковић и Жеравица номиновани за улазак у Кућу славних

Прослављени тренери могли би наредне године да буду део престижног друштва у Спрингфилду.

Ивковић је кандидован први пут, док је Жеравица, који је преминуо 2015. године, и раније био део номинованих.

Ивковића и Жеравицу је предложио Интернационални комитет – уз Тала Бродија, Алфонса Форда, Џекија Шазалона, Ђузепеа Гергију, Семена Халипског, Владимира Кондрашина, Тонија Кукоча, Едуарда Ламаса, Маркоса Леитеа, Симона Мизрахија, Алда Осолу, Аморија Пасоса, Дена Питерсона, Мигуела Саинца и Тога Соареша.

​Ивковић је каријеру почео у Радничком, али први сениорски тим који је водио био је београдски Партизан и са њима је освојио титулу Југославије, Куп и Куп Кораћа (садашњи Еврокуп).

Током каријере је био и селектор Југославије, касније и Србије, освојивши пет златних медаља и три сребрне укључујући и чувени Еуробаскет 1995. године у Атини.

Дуда је у каријери освојио све што се може освојити – две Евролиге, шампионске титуле где год је био тренер, а и његов допринос свету кошарке, мимо личних признања, је немерљив.

Жеравица је тренерску каријеру почео у Радничком из Београда, након чега је прешао на рад са репрезентацијом Југославије.

​Уследило је неколико година у Партизану, Барселони и Пули, а потом и шестогодишњи ангажман у Црвеној звезди. Касније је радио у бројним европским клубовима, а у једном тренутку се поново вратио у црвено, односно црно-бели табор.

Као тренер је освојио лигу Југославије 1996. и Kup Koraća 1978. године што се тиче клубова, док је са репрезентацијом дошао до злата на Олимпијским играма 1980. у Москви и Светском првенству 1970. у Љубљани.

Александар Николић и Бора Станковић, људи одговорни за највеће успехе и почетке југословенске кошарке, раније су примљени у Кућу славних, док су исту част добили и прослављени репрезентативци Владе Дивац и Дражен Далипагић.

► Забранили му да се врати кући и кривицу свалили на Мишка Ражнатовића?!

► Маљковић: Да не одемо у Токио би био историјски неуспех

► Британијо, ко је, заправо, „ковидиот“?