Све док италијански „Фијат“ не буде имао велике трошкове у Крагујевцу, нема разлога да га напушта, оцењује за Спутњик консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија.
Зелено светло Брисела за спајање „Фијата“ и „Пежоа“
„Фијат“—„Крајслер“ и „Пежо“—„Ситроен“ добили су „зелено светло“ Комисије ЕУ за заштиту конкуренције за спајање вредно 38 милијарди долара, чиме ће настати четврти највећи произвођач аутомобила у свету.
Спајање које су две компаније договориле прошле године требало би да буде завршено до краја марта идуће. Нова компанија ће се звати „Стелантис“ и имаће капацитет да производи 8,7 милиона аутомобила годишње, одмах иза „Фолксвагена“, алијансе „Рено“— „Нисан“ и „Тојоте“.
Шта у таквој ситуацији може да очекује „Фијатова“ фабрика у Крагујевцу, чији је годишњи капацитет 185.000 аутомобила, а до сада је највише избацила 2014. године — 116.000 „Фијата“ 500Л?
Ове године, обележене пандемијом вируса корона и глобалним падом привредне активности, производња неће премашити 20.000 аутомобила.
Укрупњавање очекивано
Бушатлија сматра да је укрупњавање аутомобилске индустрије већ виђено и да ово није новина у „Фијатовој“ пословној политици која је, како подсећа, усмерена на ширење сарадње и размену акција са великим аутомобилским компанијама. То јој је до сада успело спајањем са америчким „Крајслером“.
Да је то био добар пословни потез, говори и нови податак да је упркос последицама пандемије „Фијат“—„Крајслер“ забележио рекордну зараду у трећем кварталу, док се производња вратила на ниво од пре пандемије вируса корона.
Нето профиту у тромесечју, које се завршило 30. септембра, од 1,2 милијарде долара, док је прошле године у исто време забележен губитак од 179 милиона евра, допринео је резултат остварен пре свега у Северној, али и Јужној Америци, чиме су надокнађени губици у Европи и Азији.
Испоруке на глобалном нову су, ипак, забележиле пад од три одсто.
Шта чека Крагујевац
Недавно потписивање колективног уговора са „Фијатом“ у Крагујевцу, запосленима је улило наду по питању будућности фабрике. Председник Самосталног синдиката металаца Србије Зоран Марковић сматра да је спајање „Фијата“ и „Пежоа“ добра вест за крагујевачку фабрику и да ће то значити и нови правац кретања аутомобилске индустрије и у Србији.
Бушатлија пак сматра да је тешко сада докучити да ли ћемо ми имати неке користи од спајања „Фијата“ и „Пежоа“, зато што су и једни и други већ преоптерећени са производним линијама, а немају толику потражњу и то не само због короне. Она је, каже Бушатлија за Спутњик, само убрзала један процес који је био видан и прошле године, јер су средином 2019. готово све најразвијеније земље на свету почеле да успоравају, а у другој половини године Немачка је већ полако ушла у рецесију.
„Ми смо једна од најмањих ’Фијатових‘ линија, можемо да правимо само до 200.000 годишње. Пољаци имају ’Фијатову‘ фабрику, која мислим да је још ван погона, а чији је капацитет 500.000 аутомобила. Још нисмо добили неки следећи модел да радимо и чини ми се да ће егзистенција ’Фијата‘ у Крагујевцу бити везана за то колико ће држава бити спремна да учествује у томе да ’Фијат‘ овде остане“, сматра наш саговорник.
Када су „Фијат“ и „Пежо“ прошле године одлучили да удруже снаге, објаснили су да то чине како би лакше превазишли изазове у ауто-индустрији које је наметнуло тржиште, између осталог финансирање технологија за производњу еколошки чистијих возила. Зато се и намеће питање: ако прелазак на производњу електричних возила буде доминантна пословна политика нове фирме, може ли ту себе да види и крагујевачка фабрика?
На питање колико је реалан шумадијски електромобил, Бушталија напомиње да што се тиче хардвера, односно шкољке аутомобила то не захтева велике промене. Са софтвером је пак другачије.
Читаво постројење и погон, све је потпуно другачије код електромобила него код класичног, каже он и додаје да и једна и друга фирма имају политику преласка и то оштрог преласка на електричне аутомобиле.
Од државе зависи
Предвиђања да ће електрични аутомобили бити реалност, али не пре 2030. године, нису била тачна. Последње две године су показале да ће се већ 2025. године продати више електричних аутомобила у свету него класичних, напомиње он, додајући да томе иду на руку и еколошке мере, које практично онемогућавају даље ширење мотора са унутрашњим сагоревањем.
„Да ли ће се некоме исплатити да једну фабрику, која има линију за аутомобиле са класичним моторима, преуреди, да уложи доста пара да је претвори у фабрику електричних аутомобила, то ће зависити од тржишта. Уколико тржиште буде тражило те аутомобиле, онда ће се и ’Фијату‘ исплатити да нешто овде уложи, па да прави електричне аутомобиле, али мислим да је то још далеко од нас“, каже Бушатлија.
По његовом мишљењу, „Фијат“ ће сигурно своје фабрике које су доминантне и које имају већу производну линију и већ освојено тржиште, прво претварати у оне које ће производити електричне аутомобиле. Зато сматра да ће у случају фабрике у Крагујевцу њена судбина добрим делом зависити од потпоре наше државе.
