Бошњачка странка, поред иницијативе за доношење резолуције којом би се потврдило да је у Сребреници јула 1995. страдало „преко осам хиљада цивила исламске вјере“, тражи такође да се 11. јул у Црној Гори прогласи - „Даном сјећања на геноцид у Сребреници“. Та странка сматра и да Скупштина треба да забрани “јавно одобравање, негирање и постојање и умањење геноцида у Сребреници".
Бошњачка странка: Резолуција о Сребреници је пут ка НАТО и ЕУ
Шеф посланика БС-а Ервин Ибрахимовић види признавање геноцида у Сребреници као тест црногорског друштва да ли је за европске и НАТО интеграције. Ибрахимовић додаје да је Скупштина Црне Горе 2009. године усвојила Декларацију о Сребреници, али да се не помиње да се тамо десио геноцид.
Оваква иницијатива ипак није остала без одговора у црногорском друштву. Бошњачкој странци се најчешће јавно замјера лицемјерство – па многи постављају питање зашто та странка сличну иницијативу није поднијела док је била дио извршне власти са ДПС-ом свих претходних година.
Такође, многи примјећују да БС као дио власти са Ђукановићем користила своју позицију неопходног чиниоца власти да оспори и стигматизује најважније историјске личности Црне Горе, због чега је чак и Његош постао „геноцидни пјесник“.
Посланик у Скупштини Црне Горе из редова Нове српске демократије (НСД) Марко Ковачевић, за Спутњик каже да се потезање приче о Сребреници од стране Бошњачке странке најприје може објаснити губитком позиција и министарстава које је та странка имала у претходној власти.
„Сматрам да је то веома утицало на буђење "националног поноса" у БС-у којег се они нису много сјећали док су мимо конкурса и правила масовно запошљавали своје чланове претходних година, док је запослених Срба у државним институцијама и данас само око три одсто“, примјећује Ковачевић.
Покушај прикривања истине
Он сматра да у грађанском рату какав је био онај у бившој СР Босни и Херцеговини, а који је нажалост вођен по основу националних и вјерских подјела, није могуће говорити о геноциду, иако, како каже, постоје злочини који су почињени са различитих страна као и жртве тих злочина.
„Чинити неке од тих жртава посебнијим или давати њиховој жртви већи значај него неким другима једноставно није праведно“, сматра Ковачевић.
Наш саговорник подсјећа да је такође важно знати да је борба српског народа у грађанском рату у БиХ, иако највише медијски стигматизованог, деведесетих била највише вођена са циљем да се над нашим народом не понови геноцид који су у Другом свјетском извршен у Независној држави Хрватској.
„Управо причом о наводном геноциду у Сребреници неко покушава да сакрије истину да је од свих народа у бившој Југославији једино српски народ прошао кроз искуство геноцида“, децидан је Ковачевић.
Посланик Нове такође сматра да не држи воду да се у црногорском парламенту бавимо Сребреницом, а да се претходно нисмо бавили Јасеновцем, Олујом, Братунцем, Пивом, Великом, Голим отоком, и другим јамама са костима наших рођака и кумова у околини Никшића и на другим мјестима.
„Зашто да само Сребреница поред толико мука и страдања добије мјесто у некој резолуцији или декларацији“, запитао се Ковачевић.
Подсјетимо, на предлог резолуције БС о Сребреници је реаговао и предсједник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић који је у уторак казао да није спорно да је међународни суд утврдио да се у Сребреници десио геноцид, али и да тренутни сазив црногорског парламента „не треба да буде полигон за хиперинфлацију разних деклерација и резолуција о историјским догађајима заједничке трагичне историје“.
