Избори су условљени падом владе косовског премијера Авдулаха Хотија, а након одлуке Уставног суда да је глас посланика Етема Арифија у време избора ове владе био неважећи, што је отворило питање - шта нови избори доносе простору Косова и Метохије, али и односима Београда и Приштине, нарочито уколико на њима победи Покрет Самоопредељење Аљбина Куртија, бившег косовског премијера, будући да анкете показују да ће добити највише гласова.
Бајденова администрација кључна за нову Владу у Приштини
Према речима Ракочевића, Косово је простор сталне и уобличене кризе која се одржава у свим сегментима друштва - од политике, економије, унутаралбанских обрачуна и односа према свему што није идеологија Ослободилачке војске Косова. Такво, неприродно стање, додаје наш саговорник, траје двадесет година, од бомбардовања 1999.
„Најгоре је за све на овом простору да су сваки нови избори од тада, дакле од 2001. године до данас, продубљивали кризу и означавали корак даље од демократије и базичних људских права. Имали смо тада свакодневне отмице, убиства, паљевине, али је постојала већа нада да ће промене доћи, да ће бити нормалнијег живота. Али, како се који изборни циклус завршавао, наде је било све мање. Тако и данас већина, чак и Албанаца, а посебно интелектуалаца, мисли да ни ови избори неће донети никакав бољитак“, објашњава Ракочевић.
Покрет Самоопредељење и његов вођа Аљбин Курти су, додаје он, савршен израз косовске кризе.
„Он се савршено сналази у анархији, има богато затворско искуство и њега не занимају никакве косовске пресуде против њега. То њега неће спречити да узме власт. Он жели да је узме под изговором да је пребогата олигархија ОВК издала идеале албанске борбе и да је он тај који ће довршити национални посао и коначно поразити Србе и Србију. У основи је могуће да се један Тачијев тоталитаризам замени Куртијевом идеолошком тоталитарном матрицом, у чијој основи лежи најекстремнији национализам и социјални популизам“, напомиње Ракочевић.
Стари САД јастребови
Он је уверен да је исход косовских избора, у сваком случају, у рукама нове америчке администрације Џозефа Бајдена и старих „јастребова“ попут Мадлен Олбрајт.
„Ако се одлуче да Тачија врате из Хага, што је реална могућност, он је способан и моћан да „стабилизује“ Косово. У том случају, Аљбин Курти ће и даље бити најпопуларнији политичар и може формално имати власт, али без икаквог утицаја и моћи, или ће та моћ бити јако мала“, сматра Ракочевић.
Истине ради, примећује наш саговорник, било је покушаја Американаца да се упристоји процес избора на Косову, па је њихов бивши амбасадор Кристофер Дел после неких избора у Србици узвикнуо: „Овде је дошло до индустријске крађе гласова!“.
„У међувремену, садржајно празна политичка љуштура косовских Албанаца може се испунити једино тензијама и сукобима. Паралисано је и то мало претполитичког живота, а моћ ће се до окончања процеса у Хагу селити од Рамуша Харадинаја до Аљбина Куртија. Овај први збрисао је све сведоке и победио суд, овај други чека да ослободи своје великоалбанске идеје и коначно успостави вредносни систем ОВК, који је према његовом мишљењу изневерила структура која се сада налази у Хашком трибуналу“, оцењује Живојин Ракочевић.
Американци морају да се умешају
Политиколог са Косова Неџмедин Спахиу на предстојећим изборима очекује убедљиву победу Самоопредељења Аљбина Куртија, али не и решење проблема око избора председника.
„Мислим да око избора председника владе неће бити дилеме јер очекујем победу Куртија, али око избора председника Косова ставови странака су заоштрени и међу њима неће бити консензуса по том питању све док Американци не помогну. За председника државе мора да гласа две трећине парламента и у том смислу је избор проблематичан. Са друге стране, тешко да ће доћи до промене устава по коме би се председник директно бирао, као што је случај у већини балканских држава, јер сви они који сада претендују на ту функцију знају да на такав начин не би могли бити изабрани. То, такође, не одговара ни Куртију јер би председник који би био изабран директним гласовима бирача политички јаче стајао, а он је заинтересован да онај ко буде председник више буде пука фигура него неко ко заиста има политичку моћ“, напомиње Спахиу.
Американци, како каже, не желе да се директно укључују у ове ствари и желе да докажу да је косовско друштво зрело да само реши своје проблеме.
„Ипак, мораће да се умешају јер тешко да ће доћи до компромиса између политичких снага на Косову да би се то питање решило“, каже Спахиу.
На питање какав однос Приштине према Београду очекује уколико Курти поново дође на власт, наш саговорник каже да очекује озбиљнији приступ лидера Самоопредељења.
„Курти је можда крут у преговорима, али спољна политика није његова јака страна. Он је прошли пут и пао са власти због своје спољне политике. Надајмо се да се мало опаметио у међувремену и да ће на интересе Косова гледати прагматичније, а не само идеолошки“, примећује Спахиу.
Подсетимо, бивши премијер привремених приштинских институција и лидер Покрета Самоопредељење Аљбин Курти назвао је споразум постигнут у Белој кући између Београда и Приштине „споразумом који ствара „четврту Југославију“. Курти сматра да се та нова Југославија ствара кроз подручје „мини Шенгена“, које ће Београду омогућити економску хегемонију над Албанцима на КиМ и Албанији.
