Име овог јединственог локалитета је Њефт даслари, што на азербејџанском значи „нафтне стене“. Град се сматра најисточнијом тачком Републике Азербејџан. Њефт се налази на око 42 километра од полуострва Ашперон, где лежи главни град Азербејџана, Баку.
Њефт даслари је најстарија платформа за бушење нафте на планети, чак је наведена и у Гинисовој књизи рекорда. Њено подизање датира из времена Совјетског Савеза, док је на овом подручју нафта могла да се вади још у доба руске империје. Међутим, највећи послови завршени су након Другог светског рата.
Јединствено место
Овај пројекат се сматра почетком истраживања морских нафтних поља у СССР-у са становишта употребе нових технологија. Циљ је био да изградња буде практичнија у поморским условима и да се тестирају процеси екстракције нафте.
Дуго времена платформа Њефт даслари била је највеће познато поморско поље и по количини нафтних резерви и по количини извађене нафте, преноси Спутњик мундо.
Градња самог града започета је 1956. године, а осамдесетих година Њефт даслари је већ имао различите зграде – једна од њих са осам спратова – свој парк са дрвећем и фудбалско игралиште. Такође на том месту отворена је техничка школа која се специјализовала за угљоводонике. Поред тога, град је имао своју електрану, постројење за пречишћавање канализације и друге објекте кључне за нормалан живот. Становници су живели у стамбеним блоковима и имали су све потребне услуге и инфраструктуру. Град је имао своју клинику, сауну, продавнице и пекару. У доба СССР-а ту је живело око 5.000 људи.
Град је подупрт металним стубовима, а различита „острва“ су повезана. Временом се број острва повећавао, а самим тим и број мостова који их повезују. Тако је настао скоро па прави лавиринт. Укупна дужина улица у граду прелазила је 350 километара, данас је то 45 километара.
Град изграђен на потопљеним бродовима
Објекти су подигнути на платформама ослоњеним на дрвене стубове који су забијени у морско дно. Такође, у неким деловима су црне стене биле на површини, а у другим испод површине мора. Другим речима, дубина у том подручју није била толико велика, што је омогућавало извођење грађевинских радова са одређеном лакоћом.
Први стручњаци за вађење нафте живели су у кабинама полупотопљеног брода. Овај брод је намерно напола потопљен како би имао стабилнији положај и како се не би заносио. Стари бродови коришћени за стварање вештачког острва, а касније су та острва била повезана мостом.
Да бисте стигли до Њефтни даслари, морате се возити бродом из луке на острву које је железницом повезано са полуострвом Ашперон – где се налази Баку. Из ове луке је могуће приступити острвима града. До овог града је такође могуће доћи хеликоптером, јер острва имају свој хелиодром.
Лидер СССР-а Никита Хрушчов посетио је то место 1960. године а тадашњи председник је увидео да је тешко доћи до града и зато је наредио да се хеликоптерима повеже са копном. Ово превозно средство је за то време било врло иновативно.
Након распада СССР-а град се суочио са великим бројем проблема: након што је Азербејџан прогласио независност, везе са другим републикама бившег савеза су прекинуте, што је резултирало потешкоћама у одржавању инфраструктуре овог јединствени екосистем. Радна снага у Њефту се смањила. Услед неодржавања и занемаривања, многе платформе су се урушиле.
Други проблем је пораст нивоа Каспијског мора, што је проузроковало делимично урушавање неких зграда.
Азербејџан ово острво и даље користи за експлоатацију и поноси се њим.
Странци не могу да добију дозволу да посете Њефт даслари, нити се ово насеље може зумирати на „Гугл мапама“.
Данас процене и студије одрживости указују да ће одржива и еколошки прихватљива демонтажа овог подручја бити скупља него њене резерве са смањеном производњом нафте.
