Према новој анализи објављеној у рецензираном научни часопис са отвореним приступом „Плус ван“, прехрамбена индустрија често је укључена у истраживања водећих нутриционистичких часописа.
„Тамо где је прехрамбена индустрија укључена, скоро шест пута је већа вероватноћа да ће резултати бити повољни по пословне интересе него када прехрамбена индустрија не учествује.“
Колико аутори знају, ово истраживање је први систематски преглед обима и природе учешћа прехрамбене индустрије у рецензираним истраживањима.
Последњих година, како су индустријске везе са научним истраживањима почеле да излазе на видело, многи су изгубили поверење у науку о исхрани, а неки су то назвали „кризом кредибилитета“.
Ова нова открића подржавају све јаче доказе и растућу забринутост да конкурентски интереси загађују подручје исхране и дијететике, чак и у најугледнијим часописима. Резултати такође сугеришу да се оваквим учешћем „намештају“ резултати.
Од различитих произвођача, они који су укључени у прераду хране имали су везе са већином научних истраживања, чинећи 40 посто свих пословних студија.
Најугледнији часописи у спрези са бизнисом произвођача
У неким публикацијама, попут „Џурнал оф нутришен , пословне везе пронађене су у 28 процената свих чланака.
У часопису Нутришен ривјуз“, који издаје институт који су основали и који финансирају искључиво прехрамбене компаније, као што су „Марс“, „Нестле“, „Кока-кола“ и „Пепси“, пословни интереси су нађени у четвртини свих анализираних радова.
„Оба ова часописа наводе су да су повезана са прехрамбеном индустријом“, пишу аутори нове студије.
„Неколико чланова одбора часописа ’Џурнал оф нутришен‘ прогласило је сукоб интереса који укључују прехрамбене компаније. ’Џурнал оф нутришен‘ објављује Америчко друштво за прехрану, које има формална партнерства са више прехрамбених компанија и критиковано је због подршке циљевима прехрамбене индустрије над интересима јавног здравља“, наводи се у студији, пише „Сајенс алерт“
Бројни су разлози због којих компанија може да спонзорише научна истраживања својих производа – понекад се то законски захтева. Под претпоставком добре намере, истраживање хране вођено предузећем покушај је стицања нових знања о производу који могу служити за боље информисање потрошача.
Али из перспективе јавног здравља, ово такође представља проблем. Када пословни фондови спонзоришу научна истраживања, врло је могуће да би лоше вођени конкурентски интереси могли утицати на оно што се истражује и како се истражује, било намерно или не.
Кад истраживања о заслађеним пићима засладе продају
Прехрана је невероватно сложена и тешка за проучавање. Није тако лако само открити да ли је нешто добро или лоше за вас, упркос многим насловима због којих бисте поверовали другачије.
Зато неки научници тврде да транспарентност у име часописа није довољна. Такође морамо активно да смањимо утицај индустрије на терену.
„Иако је раније истицано да истраживања о исхрани која финансира прехрамбена индустрија обично поштују научне стандарде за извођење и извештавање о научним студијама, прехрамбена индустрија је и сама била укључена у ту процену, а то захтева даље детаљно истраживање“, пишу аутори.
Заслађена пића су добар пример како истраживање вођено компанијом може да заслади продају, чак и када се открију сукоби интереса.
Ипак постоје и случајеви у којима то није изведено успешно. На пример, „Кока-кола „је оптужена за контролу података студија и резултата истраживања које је финансирала. Дала је завршну реч над објављивањем.
Ово ново истраживање ограничено је тиме што се бавило само оним студијама које су унапред говориле о укључености индустрије и објављиване су у рецензираним часописима.
Па ипак, чак и само истицањем најбољих резултата на терену, истраживачи су открили да су пословни интереси на том пољу прекомерни.
Тамо где је бизнис укључен, резултати су повољнији
Од свих чланака који укључују пословање, преко половине је дало резултате повољне за индустрију хране. У рецензираним радовима то вероватно није зато што компаније подмећу налазе. Уместо тога, предузећа вероватно следе теме и методологије које воде ка повољним исходима. Уређивачки процеси такође могу бити подложни сличној пристрасности.
То најбоље илуструје то што је у чланцима без учешћа прехрамбене индустрије позитивне резултате имало мање од 10 процената.
Неопходна даља истраживања и контрола сукоба интереса
Потребна су даља истраживања која користе веће узорке из више часописа. На тај начин можемо схватити зашто постоји ово велико неслагање и како можемо смањити утицај индустрије и повећати кредибилитет.
Аутори нуде неколико предлога, укључујући ограничавање индустријског утицаја у владиним агенцијама и јавним истраживачким институцијама или ограничење броја чланака повезаних са индустријом који разматрају за стручну рецензију.
„На основу налаза ове студије, сви чланци који укључују било коју врсту укључености у индустрију хране захтевају помно испитивање часописа, са посебним фокусом на директније типове учешћа (нпр. повезаност аутора и директно финансирање студије)“, аутори пишу.
„Часописи такође треба да имају јасну политику о откривању уређивачких сукоба интереса, укључујући било какве везе између уредника и прехрамбене индустрије. Штавише, било којим таквим сукобима треба активно управљати или их елиминисати их“, закључује се у студији.
Прочитајте и:
