Да је било мало више мудрости данас би национална новинска агенција Танјуг имала лепих 77 година и Србија би, као и остале државе, од Немачке, Француске, Аустрије, Русије, до Словеније, Хрватске... имала своју новинску агенцију.
Није лако почети текст о Танјугу поводом вести да је вишедеценијски медијски гигант прешао у руке фирме „Тачно“ јер је мало коме јасна његова позиција. Србија га је угасила новембра 2015. после неуспеле приватизације. Прво је 31. октобра престао да важи Закон о јавном предузећу Новинска агенција Танјуг, чиме је агенција формално-правно угашена, да би одлуку Владе Србије о правним последицама престанка рада Новинске агенције Танјуг „Службени гласник" објавио 5. новембра, на његов 72. рођендан.
Отуда је УНС данас морао да објашњава да су нетачне вести појединих медијских кућа о продаји Танјуга. Не може се, наравно, продавати, нешто што је већ угашено, односно чије гашење траје пуних пет година и по Акционом плану за примену Медијске стратегије то би требало да буде завршено у првом кварталу 2021. године.
"У конкретном случају не ради се о продаји Танјуга већ о уступању искоришћавања других имовинских права, на одређени временски период, уз одговарајућу накнаду“, објашњава УНС.
Српски речено, права да користи жиг, односно име Танјуга, купила је фирма "Тачно". Њу су, како наводи УНС, пет дана пре оглашене продаје жига и имовинских права Танјуга, основали РТВ Панчево са 60 одсто капитала уз оснивачки улог од 600 динара и "Минкаорд медија" са 40 одсто капитала са улогом од 400 динара, чији су законски заступници познати музичар Жељко Јоксимовић и Мања Грчић, иначе сувласници К1 телевизије.
Сва та еквилибристика била је, очигледно, неопходна да се у медијском простору сачува садашњи Танјуг. Потпуно лично гледајући на то као неко ко је 32 године био новинар те куће до њеног „гашења“ и сведочио њеним успесима и падовима делећи судбину земље, драго ми је што је тако. И опет лично, жалосно је што је морало тако да буде.
Име Танјуг је током трајања постало препознатљив бренд. У време највеће славе седамдесетих година прошлог века, по америчким истраживањима, Танјуг је по рејтингу био седма новинска агенција у свету.
Данас Танјуг са сто запослених, које ће са именом преузети фирма „Тачно“, наравно, ни изблиза не може да рачуна на домете које је некада постизао, када је имао више од 30 дописника из свих битних држава са свих континената, када је имао редакције и дописнике из свих крајева земље, када је, подразумева се, покривао рад свих институција у Београду, извештавао са најзначајнијих догађаја у земљи и свету.
Танјуг јавља, речи којима је започео емитовање из Јајца ратне 1943. постале су препознатљив слоган који се и данас памти као једна од омиљених реплика из Шотриног популарног филма „Лајање на звезде“. Тек толико да се не заборави, јер важимо за народ који лако заборавља. Али на страну историју.
Можда би неко од одговорних могао да размисли о томе да не би требало да призивамо у помоћ еквилибристику да би Србија имала своју националну новинску агенцију, коју иначе имају готово све земље Европске уније. Разлика је само у форми.
Уосталом, одавно је свима јасно да ко има информацију, има моћ. Ваљда су зато од нас из Брисела својевремено и тражили да угасимо своју националну агенцију.
