То је, на крају крајева, и главни предуслов за стабилизацију и напредак друштва у овој окупираној јужној српској покрајини и као такав би требало да буде стратешки циљ кључних западних партнера у међународној заједници, уколико су они искрени и опредељени ка владавини права и демократији, поручује Човић поводом избора на КиМ који ће уследити јер је Уставни суд у Приштини прогласио владу Авдулаха Хотија нелегитимном.
Избори на КиМ шанса за чишћење политичке елите
„Хапшења и екстрадиција неколицине некадашњих вођа ОВК показали су се као ефикасан начин прекомпоновања политичке сцене, јер је ПДК изгубио на утицају и снази одласком Тачија и Весељија у Хаг. Али, мислим да би исти рецепт требало да се примени и на остале из те групе, а пре свега на Харадинаја, Љимаја и њима блиске кругове. То би, сигуран сам, допринело дугорочној стабилизацији прилика на Косову и Метохији и у читавом региону“, категоричан је Човић.
Међутим, како додаје, велико је питање у којој мери ће се показати доследност у примени одлука Уставног суда у Приштини, због чега је и дошло до пада Хотијеве владе.
„У пракси, примена одлука Уставног суда је селективна и политички мотивисана, а ми смо то већ видели нарочито на примеру ЗСО и поштовању заштићене зоне око манастира Дечани. Али, уколико се поменута одлука доследно спроводи, ни Аљбин Курти, који је због анархистичног деловања кривично гоњен и осуђен, неће моћи да се кандидује, без обзира на покушаје спиновања и чланова његове странке и наклоњених му немачких медија блиских влади у Берлину, који су решили да затворе очи пред јасним словом закона и владавину права примене селективно, само онда када њима то одговара“, поручује Човић.
Поводом Куртијеве кандидатуре на следећим изборима воде се полемике, јер је суд у Приштини осудио 2018. године четворо званичника Покрета Самоопредељење на затворске казне због бацања сузавца у косовском парламенту. Оснивач покрета, Аљбин Курти, осуђен је на 18 месеци затвора, условно на две године. Осим њега на условне казне осуђени су и Аљбуљена Хаџију, Доника Кадај Бујупи и Фатон Топали.
Адвокат Арианит Коци написао је на Фејсбуку да на следећим ванредним изборима, за које се очекује да ће бити расписани у јануару 2021, лидер Покрета Самоопредељење Аљбин Курти „може да се кандидује“, јер се у његовом случају, правно гледано, примењује одредба из Кривичног закона који је био на снази када је починилац осуђен, и у том случају не постоје правне последице када је лице осуђено на условну казну затвора.
Покушај прања злочиначке историје
Небојша Човић сматра да треба поменути и писање медија на немачком о раду Специјализованог већа, где се злочини против човечности почињени над Србима и осталим неалбанцима само успутно спомињу, а пуна пажња се поклања искључиво злочинима против политичких неистомишљеника међу самим Албанцима.
„То морам да назовем скандалозним покушајем спиновања и релативизације геноцидног, злочиначког подухвата њиховог некадашњег савезника, то јест Ослободилачке војске Косова, који је имао за циљ да истреби незаштићене Србе на Косову и Метохији у тренутку када су делови ове наше територије били што под неформалном, то и под формалном војном и безбедносном контролом НАТО-а. Имајте у виду да је 17 новинара убијено и никада ништа није разјашњено. Па Гораждевац, па аутобус у Подујеву... Да не набрајам“, истиче Човић.
Никада ништа није разјашњено, иако је армада НАТО доле била присутна, Унмик-а, полиције свих врста, и јавних и тајних, подвлачи наш саговорник.
„Када је Дик Марти вршио истраживања ових злочина, њему је примарни фокус био управо овај удружени, геноцидни злочиначки подухват ОВК и НАТО-а против Срба и осталих неалбанаца, а тек секундарни политичка убиства. То је јасно показала и резолуција Европског парламента на основу које су и успостављена ова Специјализована већа. Ови злочини, нарочито трговина органима српских заробљеника и отетих лица на територији НАТО чланице Албаније, по својој монструозности могу да се пореде само са злочинима нацистичке Немачке“, каже Човић.
Стога, како наводи, још више чуди овај очигледно систематични покушај спиновања и прања злочиначке историје криминалних савезника НАТО-а, у незаконитом откидању, отимању дела територије једне суверене европске државе и етничком чишћењу стотина хиљада цивила, пре свега српске националности.
Злочинце извести пред лице правде
На питање да ли ће доследност примене одлука Уставног суда у Приштини пре свега зависити од расположења нове америчке администрације у Вашингтону, Човић одговара потврдно.
„Они су одлуке Уставног суда и до сада селективно примењивали јер су оне биле чисто политички мотивисане. Заправо, једину истину коју је икада изрекао тај Рамуш Харадинај било је када је рекао – шта ће њему министар спољних послова, шта ће му малтене влада, када све то има у Вашингтону и Бриселу. Тако да, ако се тумачи по Уставном суди, Курти не би могао нити смео ни да се кандидује. А уколико се стварно жели у перспективи доћи до неких конструктивних решења проблема Косова и Метохије, онда ови ликови сви треба да буду изведени пред лице правде“, примећује Човић.
Унмик и Кфор, додаје некадашњи председник Координационог центра за КиМ, у својој документацији имају, како каже, све шеме.
„Они имају све шеме комплетних ратних злочина и комплетног организованог криминала на простору Косова и Метохије. Можемо да дођемо до лаког закључка – ако ви све то знате, а ништа не предузимате, онда постајете саучесници у свему томе. И немојте више да нас правите лудим, јер нико од нас није ни луд, нити необразован, нити смо људи неких других категорија“, закључује Небојша Човић за Спутњик.
Подсетимо, Влада косовског премијера Авдулаха Хотија пала је у понедељак, након што је Уставни суд у Приштини утврдио да је глас посланика Етема Арифија у време избора ове владе био неважећи. Ванредни парламентарни избори, према одлуци суда, требало би да се одрже у року од 40 дана од њиховог расписивања од стране председника Републике.
