У САД наводе да су „размере и суровост последње руске операције“ шокирале чак и неке искусне стручњаке, а бивши Трампов саветник за унутрашњу безбедност Том Босерт за „Њујорк тајмс“ описује оно што се догодило као катастрофу.
„Тешко је проценити размере напада који још траје…. Злонамеран код је унесен у софтвер компаније ’Солар виндс‘ у марту и тамо је остао до јуна. Злонамерно ажурирање могло је да преузме 18.000 организација, укључујући некласификоване мреже савезне владе и више од 425 компанија са листе Форчен 500…
„Руси су шест до девет месеци имали приступ много важним и тајним мрежама. СВР је вероватно користила овај приступ да би стекла административну контролу над мрежама које сматра приоритетним циљевима за развој. Што се тиче ових циљева, хакери су одавно прошли улазну тачку, сакрили трагове и добили, како кажу стручњаци — „стабилан приступ“. То значи да они имају способност продирања и управљања мрежама на такав начин који отежава њихово откривање и уклањање“, упозорава се у том тексту.
Даље се констатује да ће бити потребне године да би се са сигурношћу знало којим мрежама Руси управљају, а у које су само улазили и додаје:
„Морамо поћи од претпоставке да Русија контролише све мреже које је хаковала и поступати у складу са тим. Међутим, није јасно шта Руси намеравају да раде даље. Приступ који су добили може се користити и то не само у сврхе шпијунаже…“
Русија добила статус сајбер-суперсиле
Шта да раде незаштићене америчке власти? Босерт каже да су пред њима тешке године за суочавање са последицама.
„Чак и ако удвостручимо темпо рада (брисања) са програмима ’Солар виндс‘, ако још није касно да се бавимо брисањем, ситуација ће бити грозна још неко време. Само одстрањивање последица и опоравак ће захтевати огромне напоре. Мораће одвојено да буду замењене читаве групе рачунара, мрежни хардвер и сервери у огромним државним и корпоративним мрежама. Али најважније мреже у земљи мораће некако да наставе са радом, иако ми не знамо у којој су мери Руси ушли у њих и у којој мери нас оно контролишу преко тих мрежа. Биће неопходно све мреже поново изградити од нуле, и то изоловано од хакованих мрежа“.
„Њујорк тајмс“ и Босерт су имали одјека у стотинама медија и код многих политичара. На пример, државни секретар Мајк Помпео каже да „сада можемо сасвим јасно рећи да су Руси били ти који су учествовали у овој акцији“ и назива Русију земљом са списка америчких непријатеља, иако председник Трамп изражава сумње у умешаност Москве, сумњајући у Кину. Али није битно ко је тачно хаковао програме које користе хиљаде америчких званичника (укључујући оне који раде у обавештајним службама). Захваљујући овако озбиљној рекламној кампањи, сви ће бити сигурни да су то учинили Руси, поготово што се будућа администрација Бајдена већ припрема за увођење санкција за овај „подмукли напад“.
Русија ће тако сада морати да живи са статусом сајбер-суперсиле, поред тога што је земља која бира председнике САД. Штавише, ако бесмислице о руском утицају на изборе 2016. године више нема смисла оповргавати, будући да су постале део америчке политике и масовне свести, онда је тренутни „руски напад“ само резултат параноје која се развила око „руског трага“ у избору Доналда Трампа.
У „вашингтонској мочвари“ нису имали времена да се радују победи „Путинове марионете“ — Трампа, пошто се испоставило да сада „Руси све контролишу“ преко мрежа, иако и не знамо шта су то они украли. Заправо, нико ништа није крао, тачније, хакери су хаковали хакере.
Да, суштина онога што се догодило је да је извршен напад на хакерске програме, није случајно да је водећа фирма за сајбер сигурност „Фајер ај“ прва пријавила хаковање.
Кад хакери хакују хакере
Five Eyes („Пет очију“) — ово је назив за алијансу пет обавештајних служби англосаксонских земаља (САД, Велика Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд). То није чак ни алијанса већ, како је то исправно описао Едвард Сноуден, „наднационална обавештајна организација која није подређена добро познатим законима својих држава“.
Дакле, програми фирме са сличним именом су хаковани очигледно, чак и пре него што су „хакери СВР“ успели да унесу своје кодове у ажурирања програма „Солар виндс“ који се користе за контролу мреже. Па шта се догодило са компанијом „Фајер ај“, која међу својим клијентима има и америчке обавештајне службе?
„’Фајер ај‘ је објавила да су хакери који раде за државу украли неке од њених изузетно важних средстава за проналазак слабих тачака у системима клијената, укључујући и она која су у власништву савезне владе...
Клијенти „Фајер ај“, укључујући и Министарство за националну безбедност и обавештајне службе, користили су услуге ове фирме да изврше корисне пробне хакове на њихове системе. Компанија то чини користећи огромну базу података различитих трикова које прикупља широм света. Она има „црвени тим“ који имитира праве хакере и користи њихове инструменте у потрази за рупе у безбедности мрежа. Дакле, хакери који су украли инструменте ’Фајер ај‘, додали су у свој арсенал“.
Дакле, у томе је ствар — једни хакери су хаковали друге! Али ово је уобичајена пракса, па чак и на нивоу специјалних служби. То признају и неполитизовани амерички стручњаци за сајбер безбедност као што је Томас Рид са Универзитета „Џонс Хопкинс“.
„Људи који мисле да је то политички корисно, причају глупости. Не може се оно што се догодило назвати нападом, јер тако изгледа прикупљање обавештајних података. Русија је врло добра у томе. Ово је била добро вођена шпијунска кампања, али право питање је следеће: зашто је било потребно девет месеци да се она открије? Зашто ниједна америчка владина агенција није идентификовала рупу? Било би разумно размислити о томе.“
Јасно је да Рид не сматра да је за такво слепило америчких специјалних служби крив „руски агент“ Трамп, али други изводе управо такав закључак. Чак и они који директно не криве Трампа. На пример, његова бивша саветница Фиона Хил велики део кривице сваљује на „токсичну међупартијску политику“ и на то што је „председник постао превише фокусиран на своје интересе и тиме подривао положај људи који је требало да чувају ове системе“. Односно, Трамп је и даље крив — није дозволио стручњацима да раде у миру, да се баве руском претњом.
Испоставља се да проблем није у томе што је против Трампа створена права завера од стране дела специјалних служби и „дубоке државе“. Не, по мишљењу бивше саветнице Хил је све управо супротно. Проблем је што је амерички председник тврдоглаво мешање Москве сматрао мистификацијом коју су смислили његови непријатељи. Да се сложио да је било тако, сада би сигурно све било у реду са безбедношћу „Пет очију“.
„Русија успела да нам хакује свест“
Али док Хилова макар покушава да подели одговорност између Трампа и његових противника, доследни борци са одлазећим председником и Русијом не могу да се зауставе, и из тренутне приче изводе просто невероватне закључке. „Русија није хаковала само наше рачунарске системе, хаковала је и наш ум“, написао је за „Вашингтон пост“ познати политички аналитичар Фарид Закарија.
„Руске методе су врло сличне Трамповој пропагандној стратегији… Свесно или несвесно, Трамп користи руски модел, који се заснива на принципу да људи пре или касније почну веровати ако исту поруку више пута чују из различитих извора, без обзира на то колико су ти извори пристрасни. Пандемија је вероватно допринела повећаном коришћењу дезинформација. Друштвено изоловани и одсечени од већине заједница, Американци су сада више подложни теоријама које подржавају њихова идеолошка уверења. Најупечатљивија чињеница 2020. године није било то што је Трамп покушао да оспори резултате избора. Многи од нас су предвидели да ће он покушати да то учини. Најупечатљивије је што, према анкетама, 60 милиона Американаца заиста верује његовим изјавама и лажним објашњењима на којима се оне заснивају. Проблем није у томе што је Русија хаковала америчке рачунарске системе. Очигледно је успела да нам хакује свест“, пише Закарија.
Руси не контролишу Трампа, па чак ни рачунарске мреже америчке обавештајне службе. Они контролиши ум Американаца. Једино је чудно што Закарија говори само о 60 милиона, односно о 40 одсто Американаца који су гласали. А шта је са осталима? Онима који не верују Трамповим тврдњама о изборној превари, зар они нису марионете руске обавештајне службе? Ако је СВР заиста хаковао ум Американаца, онда је то ваљда учинио истовремено свима. Зашто би та служба играла на ситно, и то још на свој у стогодишњицу. Можда је и чланак Фарида Закарије најбоља потврда за то.
Прочитајте и:
