Добитник престижних награда, један од најпознатијих српских песника Милутин Петровић преминуо је 28. децембра у Београду.
Рођен je 1. маја 1941 у Краљеву. Био је један од оснивача Српског књижевног друштва и председник првог Управног одбора СКД-а.
Отишао је на тих начин
Био је један од најособенијих српских послератних песника, каже академик и песник Милосав Тешић.
„Једно време је био на гласу и имао много следбеника. Писао је сконцентрисаним, сажетим, елиптичним изразом у коме је увек било нечег изненађујућег и неочекиваног и нечег што до тада нисмо имали прилике да читамо у српској поезији“, истиче Тешић за Спутњик.
Милутин Петровић је, додаје угледни песник, умео да пише такозвану антипоезију.
„То треба схватити као његов дијалог са песништвом, једном од најзначајнијих људских духовних делатности. Његовим одласком српска поезија доста губи“.
Наш саговорник напомиње и да се Милутин Петровић последњих година није појављивао у јавности.
„Отишао је на тих начин. Можда у његовом понашању последњих година има неког његовог личног животног става. Претпостављам да је демонстрирао оно што га чини и што потврђује његову песничку особеност“, каже Милосав Тешић.
Поезија надомак ћутања
„Милутин Петровић је врло значајан песник високе модернистичке оријентације који се у својој поезији суочио са доласком до граница говора, не престајући да непрестано преиспитује снагу језика у доба када речи убрзано губе свој смисао“, каже за Спутњик књижевник и професор Филолошког факултета у Београду Михајло Пантић.
Петровићева поезија је, према Пантићевим речима, од раних радова до завршне фазе, увек настајала надомак ћутања.
„Елиптична је, херметична, сведена на неколико шкртих, али сугестивних, једва изговорених израза. Зато је и доживљавамо као извештај написан са саме границе тишине, пре него што та тишина у потпуности завлада светом, као у данима које управо живимо“, истиче Пантић.
Орјентир за песнике
Песме Милутина Петровића уврштене су у многе антологије и преведене на више страних језика. Био је и уредник „Књижевне речи“, часописа „Relations“, главни уредник „Књижевних новина“, покретач и главни уредник часописа „Источник“ и „Поезија“.
„Иза Милутина Петровића је остао врло утицајан песнички опус и незаобилазан уреднички рад, о чему можда најпре могу да говоре песници који су дошли после њега и који су његову поезију усвајали и доживљавали као орјентир без обзира на то какву су индивидуалну поетику обликовали и исповедали“, наглашава Михајло Пантић.
Милутин Петровић је објавио 13 књига песама и добио награде „Бранко Миљковић“ за књигу „Глава на пању“ и „Милан Ракић“ за „Књигу промена“.
Последња песма
У једној од песама из збирке „Глава на пању“, у „Последњој песми“ Петровић бележи:
Уместо вас ја/ затварам ову књигу/ Склапам њене корице/ У неком другом свету/ Тако што у истом/ часу букну Сви/ нестајемо Уједињени/ Последњи покушај/ био нам је Живот/ на домаку.
Прочитајте још:
