Млада глумица први пут се појавила у тинејџерској серији „Приђи ближе", а уследиле су серије „Непобедиво срце", рађеној по мотивима истоименог романа Мир Јам, „Звездара", у којој је тумачила лик тинејџерке преокупиране собом и сопственом сликом у огледалу.
Појавила се у играном филму „Марко Краљевић - Фантастична авантура", а у серији „Санта Мариа дела Салуте" Здравка Шотре тумачила је епизодну улогу краљице Наталије Обреновић.
Популарност су јој донеле улоге у серијама „Синђелићи" и „Истине и лажи“, играла је и у позоришним представама „Брод плови за Београд", „Самци и самице", „Who cares", „Кисеоник", „Антисамитс", „Кафана Балкан", „Ти и ја — научника два", а Ана Карањина је њена прва улога у државном театру.
„То је један од највећих икад написаних женских ликова. Имала сам трему, страх и велику одговорност да прихватим да играм нешто тако велико. Ирфан ми је указао поверење без трунке несигурности и сумње у мене. Ја сам сматрала да то не могу и много значи када видите да неко верује у вас. Сигурна сам да је и он у неком тренутку био у недоумици да ли сам ја добар избор. Поверење и његов начин рада са глумцима мени много значи. То је највеће искуство које сам до сада имала и срећна сам што сам имала прилику да сарађујем са њим“, истиче Мићаловићева у интервјуу за Спутњик.
Ирфан Менсур - велики господин
Каже да је благословена и повлашћена приликом да ради са Ирфаном Менсуром.
„Много сам научила за месец и по дана рада са њим. Он је пре свега велики човек и господин. Пун знања, искуства, човек који даје глумцу слободу да на сцени у сваком тренутку могу да изнесем своје мишљење и да знам да ће га прихватити ако га сматра добрим. Он је глумац и разуме наше потребе и жеље. Оно што највише волим код њега је стрпљење и мир који је пренео на све нас“, наглашава наша саговорница.
Бунт и потреба за слободом и љубављу
Представа „Ана Карењина“, према роману Лава Николајевича Толстоја, у драматизацији и режији Ирфана Менсура, која се од октобра са паузама припрема у нишком позоришту, заснива се на трима љубавним причама, али у фокусу је љубав Ане и Вронског.
„Три пута сам читала књигу 'Ана Карењина' и сваки пут је доживела другачије. У школи је то била само литература коју морам да прочитам. Нисам је разумела. Када сам је читала други пут, патила сам са Аном и сматрала је ужасно тужним ликом. Сада је разумем и не осуђујем. Разумем њен бунт и потребу за слободом и љубављу коју није осећала док није срела Вронског. Осетила се живом тек када га је заволела и он види да она страда од саме себе. Ана је за мене живо биће које није земаљско“, истиче Драгана Мићаловић.
Као и Ана имам потребу за слободом
Ћерка познатог глумца Драгана Мићаловића и млађа сестра глумице Слободе Мићаловић, своју сличност са Толстојевом јунакињом види у потреби за слободом и дисањем пуним плућима.
„Наш посао је такав да често осећамо стеге, често смо у неким оковима, ограничени понашањем, поступцима, местима на којима се појављујемо. Ја носим и бреме својих родитеља, сестре, зета и друге сестре и та одговорност је увек била већа него што би била људима који се не баве јавним послом. Тако да сам ја осетила Анину бол и потребу за слободом коју и ја често имам. Такође оно што ме чини поносном јесте што ја умем итекако да волим и мени је љубав најважнија на свету“, искрена је Мићаловићева.
У Толстојево време, примећује Мићаловић, сматрало се табуом да се жена која има породицу заљуби у другог мушкарца, али исто је и данас.
„Можда се не доживљава у тој мери неморалним као у Толстојево време, али мислим да се није много тога променило. Људи исто воле само што другачије то испољавају“, истиче млада глумица.
Поред Ане и Настасја Филиповна
Пробе у Нишу биће настављене 10. јануара, а премијера је планирана за 22. јануар. У међувремену Драгана Мићаловић снима серију „Игра судбине“ и студира на Факултету савремених уметности.
„Ни сама не знам како све стижем. Прележала сам корону па сам после короне након само три дана наставила са обавезама. Пошто сам месец и по дана била у Нишу, нисам била на предавањима и имала сам ного обавеза. Сада нам је озбиљан период. Радимо грађење лика на основу монолога Шекспира, Гогоља... Сви ти ликови су врло тешки, а најтежи је био монолог из романа Достојевског“, каже Мићаловићева.
Анализа и грађење лика Настасје Филиповне помогло јој је са ликом Ане Карањине.
„И Достојевски и Толстој су имали хероине. Настасја Филиповна је такође страдала због љубави. У овом периоду сам изгледа посвећена таквим јунакињама. Много је лепо све то откривати. За 10 година колико се бавим глумом нисам знала да све то постоји, да је све толико дубоко, велико. Има много слојева, питања и одговора. Чаробно је ући у тај свет који вас ухвати и не пушта“, наглашава Мићаловићева.
Каже да себе даје потпуно у свему, да је врло одговорна и сама могућност да нешто не стигне у њој изазова стрес, због чега спава по три-четири сата и увек се буди са неким текстом – из представе, са студија или серије.
„Понекад мислим да то није фер према мом животу, јер сам се развукла на све стране, али лепо је радити. Напорно и лепо“, закључује млада глумица.
