У науци се начин на који на који је направљена вакцина „Спутњик Ве“ (Sputnik V) користи око педесет година и чак су издвојени одређени сојеви аденовируса које користи центар „Гамалеја“, наводи др Шеклер.
Руска вакцина стимулише оба имунитета
„Јасно је да су то сојеви који су у литератури преовладавали као најбољи кандидати за векторски део вакцине, с обзиром на њихове особине, да се врло лако може исећи део гена који је потребан да се избаци да би се скинула патогеност. То је релативно једноставно, тако да сам аденовирус не утиче штетно на организам и онда се, опет релативно једноставно, може убацити други део геномске информације другог вируса, који онда врло лепо презентује у организму“, наводи он.
Читав свет ради на развоју вакцина заснованих на аденовирусима и има много радова о томе. Наш саговорник наводи пример др Јагоде Игњатовић из Аустралије, која је још 2003. направила вакцину против коронавируса за живину на платформи аденовируса.
„Многи аргументи су јасно и недвосмислено указали на то да је, под један, безбедна вакцина. Друго, одличан је стимулатор и хуморалног и целуларног имунитета, што је врло важно зато што, када је реч о хуморалном имунитету, не можемо само да се ослонимо на антитела. Пошто њих лакше меримо, сви причамо о томе, а врло је важан, можда много важнији за вирусне инфекције, целуларни имунитет, који обухвата тачно одређену стимулацију, умножавање појединих ћелија лимфоцита, које ефикасно попут чувара трагају за вирусом као да имају његову слику“, објашњава Шеклер.
Нови модел на старој доброј шасији
„Спутњик Ве“ сасвим сигурно стимулише оба имунитета, док остале тренутно актуелне вакцине, свака на свој начин имају проблеме, додаје наш саговорник – углавном се ослањају на хуморална антитела, што би значило да се против вируса боре само једном руком.
Исти произвођач који је направио „Спутњик Ве“, направио је и вакцину против ебола вируса која функционише на истом принципу, што је једина таква вакцина регистрована у свету. То је олакшало брзину производње вакцине против ебола вируса. Због тога Шеклеру брзина производње „Спутњика Ве“ не смета, с обзиром да су руски научници имали готову платформу аденовируса.
„То би било слично томе као када би произвођач аутомобила сваке године избацивао нови модел, али је шасија у потпуности иста. Он мења облик фарова и шкољке, боју и материјал пресвлака. Али то је небитно; оно што је витални део аутомобила је остао исти. Мене је вакцина подсетила на то – све је постојало и зато је било тако брзо. Ово остало не улива ми толико научних података и доказа да ће бити тако ефикасне“, закључује Шеклер.
Прочитајте још:
