Филмови и серије у којима игра Џони Деп неће се више приказивати на платформи „Нетфликс“ у Америци и Аустралији. Разлог за „брисање“ Депових остварења из „Нетфликсовог“ каталога наводно је суђење Депа и његове бивше супруге Амбер Херд и таблоида Сан.
Деп је негирао наводе таблоида који га је у тексту објављеном 2018. године означио као „злостављача супруге“ и поднео је тужбу и против Сана и његовог главног уредника Дена Вутона. На контроверзном суђењу, суд је пресудио у корист Хердове и Сана, али су Депови адвокати најавили жалбу.
„Брисање“ Депа – терор безумља и политичке коректности која прогања
Према Маројевићу, који није љубитељ Депа као глумца, у случају „Нетфликсовог“ брисања његовог каталога реч је о „терору неосартровског деловања“ у коме је важно какав је уметник човек, а не уметник.
У том „терору“, најважније да уметник буде „прописано добар човек и заступа одређену идеологију и да се понаша на одређени, зацртани начин да би се његово дело уопште разматрало“, додаје Маројевић.
„То је, по мени, терор безумља, терор ирационалности која зато што је инструменталозована тек другостепено постаје политичка коректност као нека сила која прогања. Али, на првом месту је, мислим потреба да човечанство штовише поглупи, да уметност буде у служби другостепених фактора, јер имали смо сјајне уметнике који нису били неки људи, али они су мењали уметност“, сматра Маројевић.
Истребљење средње класе
Додаје да не заступа тезу да би човек требало да буде лош, али мисли да би то зло требало да буде другостепено. „Брисање“ Депових филмова из каталога због другостепених разлога који ће се, на крају крајева, испитати на суду, „најбољи је доказ где је место уметности у оваквом свету“.
Маројевић додаје да не верује у теорије завере, али да се у току ковид пандемије све ради да би се „разрадио и у што више држава применио латиноамерички модел владања где би постојала само малобројна богата класа уз занемарљиву средњу класу и огромну сиротињу“.
„А средња класа би се истребила не само материјално, него и ментално. У ментално истребљивање средње класе иде и укидање њених потреба. То значи и укидање уметности као ње саме, као нечег што средња класа највише конзумира а зарад неког зацртаног неосартровског идеала новог човека и, такође, онога који заступа политичку коректност по сваку цену“, истиче Маројевић.
Пена дана је важнија од супстанце
Према његовим речима, поступак „Нетфликса“ вероватно је дошао и под притиском у последње време актуелних друштвених покрета попут #МеТоо. Међутим, то је питање за један опширан есеј који би пратио велики истраживачки рад, додаје саговорник Спутњика.
„Међутим, с друге стране, сам тај гест је довољан да се тумачи и изван тог контекста. Толико је јак, и по мом мишљењу – поражавајуће јак, и оно што мене брине јесте да нисам сигуран колико је људи услед ковида, опште панике, хистерије и депресије у стању да схвати и разлучи супстанцу од те пене дана, која постаје важнија од супстанце“, закључио је Маројевић.
