Своју прву хуманитарну акцију покренуо је 2016. године. Једне зимске ноћи, у касне сате, седео је пред телевизором. Почеле су рекламе. Уместо да промени канал или оде на спавање, наставио је да их гледа. То му је променило живот.
Хумани херој – Немања Лепир
У склопу једног огласа, појавио се Деда Мраз. Помислио је – могао би да „пусти“ белу браду, обуче црвено одело и подели деци новогодишње пакетиће.
Отворио је Фејсбук, објавио да жели да организује такву хуманитарну акцију и упитао коме би могао да однесе поклоне. Отишао је да се истушира, а када се вратио, није могао да верује својим очима. Објаву су „поплавили“ коментари. Пријатељи су му уступили две просторије за одлагање пакетића у Београду и акција је почела.
„Прва акција је била организована за децу и младе ометене у развоју из Сремчице. Скупило се око 150 килограма слаткиша и пун комби гардеробе, играчака... Са ’Би-џеј бајкерсима‘ сам тада први пут отишао у Сремчицу. Било нас је око 500. Невероватан је осећај када видите да се толико људи обукло у Деда Мразеве, дружи с том децом и додељује пакетиће“, присећа се Немања.
Од тада, Немања сваке године постаје Деда Мраз који усрећује децу ометену у развоју у Сремчици и ону с церебралном парализом у ОШ „Миодраг Матић“ на Душановцу у Београду. Дом у Сремчици наградио га је шалом који су исплела деца из дома, за све добро што је учинио за њих.
„Нико не треба да ме тапше по рамену и говори ми како сам супер и како је све то што радим одлично. Довољни су ти дечји поклони. Од деце којој сам помагао добијао сам цртеже себе, захвалнице... То су ствари које гурају напред“, скроман је Немања.
Осим тога што је једном годишње Деда Мраз, редовно му стижу апели, поруке и позиви од пријатеља, који му указују на људе у тешким здравственим и финансијским ситуацијама, за које организује акције прикупљања новца. Једне године, за свој рођендан у фебруару, учинио је то за породицу која није имала новац да плати рачуне.
„Све то је било транспарентно. Како је ко уплаћивао новац, ја сам те уплатнице сликао и качио на друштвене мреже да би све било видљиво и да не би дошло до неких заврзлама. Након тога, низ акција се наставио. Сигурно их је било више од 10 с јако лепим крајем, исплаћеним дуговима, одласцима на лечење. Током година, људи су стекли поверење и знају да ће, ако уплате динар, он отићи особи којој је потребан“, објашњава нам Немања своју филозофију рада.
Од момента када је покренуо прву хуманитарну акцију до данас, помагање другима постало је његов стил живота. Стресан је и тежак, али, захваљујући људима који га окружују и подржавају га, Немања сва оптерећења лакше подноси. У свакој успешној акцији, он проналази свој мир.
„Неког испуњава кад купи неку нову материјалну ствар, телефон, компјутер или уради нешто за себе. Мене трнци и адреналин прожимају када крене прикупљање помоћи, када почне еуфорија око Нове године или помоћи неком појединцу. Можда звучи себично, али тај добар осећај ме покреће да изнова и изнова радим такве ствари. Желим да ’заразим‘ људе око себе, да и они покушају да се покрену и ураде нешто“, искрен је Немања.
Хуманост јача од вируса
Нажалост, утицај вируса корона на друштво није заобишао ни хуманитарни рад. Због епидемиолошких мера и ризика од заражавања, Немања је био спречен да крајем 2020. године буде Деда Мраз. Упркос препреци, није одустао од своје намере. У сталном је контакту с људима из домова, који му уливају наду да ће крајем јануара моћи да деци макар однесе пакетиће.
„Свакако ћу их правити, али хоћу ли моћи да будем обучен у костим Деда Мраза и тој деци их лично доделим, то је питање. Релативно је због целе ситуације и мера. Заиста не бих волео да некоме од њих направим здравствени проблем. Дефинитивно правим 55 пакетића за децу у ОШ ’Миодраг Матић‘. Они ће то сигурно добити. Не желим да их изневерим. Ако не будем лично могао да одем, рећи ћемо да се Деда Мраз са санкама заглавио негде у снегу“, рече помало тугаљиво Немања.
За разлику од доделе пакетића, Немањине акције прикупљања новца одвијају се као и обично, јер их организује путем друштвених мрежа. Последњу је покренуо крајем децембра 2020. године. Прикупио је више од 120 хиљада динара за породицу у тешкој здравственој и финансијској ситуацији.
Немања не зна када ће да организује следећу акцију. То не планира, већ чини онда када у дубоко у себи осети потребу. У новој години, жеља му је да и други направе прве кораке, организују своје хуманитарне акције и прошире круг радости и доброте.
„То је најбитније. Ка томе се иде и за то се живи. Да некоме ко нема ништа, макар тог једног дана промениш живот“, надахнуто закључује Немања.
Сазнајте: Ко је за Србе у невољи скупио више од два милиона евра од 2005. године?
