НОПС и Удружење за заштиту потрошача Војводине објавили су „црну листу“ трговаца на интернету из Србије, на којој се налази 98 нелегалних трговаца, са циљем да се потрошачима укаже на адресе на којима није безбедно вршити куповину.
Нова „црна листа“ нелегалних трговаца
„Оно што потрошачи губе је свако могуће право и било какву заштиту. То је основна ствар због које треба избегавати и не куповати од нелегалних трговаца. Због тога смо ми и покренули акцију, ово је само почетак. Ми смо објавили само први део који се односи на обућу и одећу, али ту су и други суплементи, трговци другим препаратима и стварима, тако да је листа доста велика“, указује Паповић за Спутњик.
Потрошачка права која се губе куповином код нерегистрованих трговаца на интернету пре свега се односе на немогућност повраћаја новца који је Законом о заштити потрошача јасно дефинисан и предвиђа рок од 14 дана за повраћај робе која потрошачу не одговара из било ког разлога, под условом да је она неоштећена и да није коришћена. Такође се губи и право на рекламацију јер се овим путем не добија фискални рачун, с обзиром на то да ни само лице које се оглашава као трговац није регистровано и не испуњава своје обавезе према држави.
Паповић верује да ће садашња и проширена „црна листа“ такозваних трговаца утицати на продају у смислу одустајања купаца од куповине, и то би требало да буде први корак заштите.
„Други корак је озбиљнији инспекцијски надзор. Када ћемо дотле доћи, колико ће се та служба ојачати, ја то у овом тренутку не могу да кажем. Али сасвим је сигурно да са овом листом покрећемо много озбиљнију причу и много озбиљнију кампању заштите потрошача у куповини преко интернета“, уверен је наш саговорник.
Ригорозније казне и озбиљнија контрола
НОПС се, према Паповићевим речима, труди да рад на „црној листи“ доведе до правог ефекта, као и да се иницира ангажовање државних органа у сузбијању ових канала нелегалне трговине:
„Ја ћу веома брзо тражити и састанак са новим министром трговине. Разговарали смо о томе и пре две године, све смо ово најављивали, па се направио и Закон о електронској трговини, али морају да се усвоје и измене тог закона, да буду казне још ригорозније и да буде много озбиљнија контрола“.
Циљ ангажовања НОПС-а је, како каже наш саговорник, да не буде анонимних трговаца на друштвеним мрежама, односно да не може неко да се зове Мики Маус или спејсшатл, већ да сви који се баве трговином морају да буду регистровани како би се закон и на њих односио.
Секретар Удружења за трговину при Привредној комори Србије Жарко Малиновић, указује за Спутњик да Закон о трговини и Закон о инспекцијском надзору дају надлежност координисаној акцији тржишне инспекције, МУП-а и других органа да утичу на физичка лица која се у случају електронске трговине појављују као пошиљаоци одређене робе:
„У конкретним случајевима када је инспекција деловала, показивало се да су то често злоупотребљени подаци одређених физичких лица која нису стварни пошиљаоци, па смо имали и комичне ситуације где је чак као адреса пошиљаоца била наведена полицијска станица у конкретној локалној заједници“.
Борба против сиве економије креће од појединца
Оно што је према његовим речима важно, то је да инспекцијски органи буду додатно информатички оспособљени, софтверски и хардверски, како би могли да проналазе такве странице представљајући се кроз „мистери шопинг“ као потенцијални купци и да упозоравају платформе попут Фејсбука и Инстаграма да се ради о кршењу закона.
„Ми смо имали пар примера где је конкретно Фејсбук реаговао и укидао одређене странице тог типа, тако што су наши инспекцијски органи у сарадњи са нама, а радило се о трговини дијететским суплементима, сугерисали да се ради о трговини робом која је забрањена и да се ради о илегалној трговини, и на тај начин смо ми успели да оборимо пар страница“, сведочи Малиновић.
Малиновић позива и све грађане да искористе могућност пријаве профила на друштвеним мрежама, како би оне биле угашене од стране самих власника платформи на којима се оглашава нелегална трговина.
„Јако је важно да сви заједно, и привреда и државни органи, али и ми као потрошачи делујемо како бисмо с једне стране омогућили да државни органи санкционишу такве, а са друге стране да и ми као потрошачи подижемо своју свест, али и свест свих својих пријатеља да не користе такве платформе. Борба против сиве економије креће од свакога од нас, оног тренутка када одбијамо да сарађујемо са онима који нелегално послују, без обзира о ком сегменту пословања је реч“, закључује саговорник Спутњика.
Сазнајте: Ко зарађује у време короне?
