Овај став деле саговорници Спутњика, колумнисткиња магазина „Недељник“ Љиљана Смајловић и историчар Драгомир Анђелковић, у одговору на питање какве токове на глобалној сцени можемо очекивати и да ли је пред нама година мира или година конфликата.
Свет у 2021. години – Америка кључна „непозната“
Сада, каже Љиљана Смајловић, имамо нову чињеницу, кључну ствар по којој ће се 2021. разликовати од године која је за нама – новог америчког председника. Он је та „непозната“ и много ће зависити од тога како ће се он поставити.
У том смислу, како наводи, док је Бајденов долазак на власт једним делом и радује због најава да ће се обновити споразум са Ираном, што ће донекле релаксирати односе на Блиском истоку, са друге стране онеспокојава то што изабрани председник САД говори о неком „глобалном самиту демократија“. То је, објашњава Смајловићева, својеврстан покушај да се избаци група Г8 и добије група Д10, скуп десет водећих демократија у свету.
„Видела сам да је ЕУ то доста одушевљено поздравила, у смислу „напуштамо трампизам и враћамо се борби за људска права, демократију и западне вредности.“. Али, мени се чини да овај Бајденов приступ заправо потиче из ове четири године када је Демократска странка била толико фрустрирана Трампом да су подвлачили све оно у чему су демократе другачије, па су хтели да мењају свет у складу са својим начелима. Међутим, после пандемије короне чини ми се да смо, у ствари, открили нешто сасвим друго – да је свету потребна нека врста међусобне сарадње и солидарности која не обраћа пажњу на то да ли је ово систем парламентарне демократије или је неки други систем“, напомиње Смајловићева.
Свету, додаје она, није потребна заједничка акција која ће окупити у клуб десет најбогатијих држава које ће себе прогласити демократијама и позвати остатак света да се на њих угледа.
„Овај тренутак захтева нешто сасвим друго, неко поимање заједничких односа у свету који се неће заснивати на томе – наш систем је супериоран над вашим системом. А то је оно што Запад говори Русији и Кини“, подсећа колумнисткиња магазина „Недељник“.
Опасан однос САД према Русији и Кини
Друга ствар која је, како каже, брине код Бајдена је то што ће он имати снажну потребу да покаже да је другачији од Трампа који је, наводно, покушавао да „пацификује“ Путина и да се са њим понаша у рукавицама. Тако ће нови амерички председник, сматра Смајловићева, имати потребу да докаже да ће бити строг и оштар са Путином.
„По мени је то опасност, поготово у овом ровитом свету где наши проблеми нису ни Путин ни кинески председник, већ су то сви проблеми глобални и међусобно страховито повезани и не могу се решити тиме чији је политички систем бољи. Такође, Бајден ће имати потребу да докаже да ће бити још оштрији и према Кини. Ни то, опет, нема везе само са тим да се докаже Трампу да ништа није радио како треба, већ са тим осећањем америчке спољнополитичке елите да је Америка, ипак, сила у опадању. Колико год Бајден буде желео да врати Америку на њено „заслужено“ место, где ће људи да јој се диве и желети да је опонашају, униполарни тренутак је прошао заувек, свет се променио и ту ништа неће помоћи то што се Демократска странка решила Трампа“, категорична је Љиљана Смајловић.
Година транзиције
Према оцени историчара Драгомира Анђелковића, корона вирус је фактор који је убачен у глобалне односе и свакако ће бити битан и у наредном периоду, али неће имати онај значај који је имао у претходних годину дана. Он верује да ће 2021. годину обележити смена администрације у САД, јер председнички избори у тој земљи нису били обични већ су представљали опредељивање између два концепта – суверенистичког и мондијалистичког.
У Америци су, објашњава Анђелковић, победиле оне снаге које заговарају евроатлантски концепт глобализације и оне ће наставити да на том пољу раде много агресивније од претходне америчке администрације која је деловала прагматично, у крајње себичном интересу Америке као државе. Нова администрација ће, пак, у све то унети озбиљну идеолошку компоненту, а то ће имати више својих праваца деловања.
„Када је реч о Кини, Вашингтон и Пекинг имају заједнички интерес да се глобализација настави, али ту њихова сродност престаје. Нова америчка администрација ће се много више мешати у кинеска посла, причаће о некаквом „демократском мисионарству“, што ће изазивати тензије од Хонг Конга па надаље. Ту ћемо, дакле, имати ситуацију топло-хладно. Када је реч о Русији, сигурно је да ће доћи до заоштравања између Запада и Русије, поготово између Вашингтона и Москве“, указује Анђелковић.
Говорећи о односима САД и ЕУ, Анђелковић је става да се може очекивати да ће промене у Америци довести до јачања тензија унутар Уније, односно између снага које су суверенистичке и које ће се наћи у дефанзиви, и оних које су мондијалистичке.
У том смислу је, сматра наш саговорник, Мађарска вероватно прва тачка где можемо очекивати кулминацију унутрашњих сукоба, а њен лидер Виктор Орбан ће се наћи под озбиљним притиском.
„Све у свему, следећа година неће бити ни година мира, ни година конфликата, већ година транзиције. Трасираће се разни путеви, како они који воде неким новим регионалним тензијама, тако и они који иду ка успостављању сарадње која је некада постојала, као на пример између Вашингтона и Пекинга пре Трампа, или између Вашингтона и Берлина. Дакле, и сарађиваће и свађаће се. Укратко, чека нас комплексна година обележена минулим изборима у Америци“, уверен је Драгомир Анђелковић.
