00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Свет настао испод Гогољевог шињела
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
Ауторска емисија Љубинке Милинчић
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Балкан ће памтити 2020: Преокрети, рампа ЕУ, потписи у Вашингтону, разорни земљотреси, литије...

© Flickr / marijananaЗаставе Хрватске, Македоније, Црне Горе, Бих и грб Србије
Заставе Хрватске, Македоније, Црне Горе, Бих и грб Србије - Sputnik Србија
Пратите нас
Протеклу годину и регион ће, као и остатак света, памтити по пандемији вируса короне и смртоносној болести коју изазива. Осим вируса, балканску 2020. обележила су и бурна политичка дешавања, траг су оставилии разорни земљотреси.

Борба са вирусом корона у региону је почела са појавом првих случајева заразе крајем фебруара и почетком марта увођењем оштрих мера, прилагођавањем здравства новонасталој ситуацији, набавком опреме... Неке од строгих мера и данас су на снази широм Балкана, а прве вакцине против короне стигле су крајем 2020. године у Србију.

Балкански избори

Током 2020. године одржани су избори у Србији, Црној Гори, БиХ, Хрватској и Северној Македонији.

Хрватска је у 2020. добила новог председника и нову-стару владу. У другом кругу председничких избора у јануару, некадашњи премијер и кандидат опозиционе Социјалдемократске партије Зоран Милановић победио је дотадашњу председницу Колинду Грабар-Китаровић из владајуће ХДЗ. Супротно очекивањима, победа Милановића није донела предност коалицији левог центра Рестарт коју је СДП предводила на јулским парламентарним изборима. Та коалиција је поражена од ХДЗ, чији је лидер и дотадашњи премијер Андреј Пленковић поново формирао владу уз подршку Самосталне демократске српске странке.

У Србији су 21. јуна одржани парламентарни и локални избори на којима је највећи број гласова освојила коалиција окупљена око владајуће Српске напредне странке.

Нова Влада Србије изабрана је крајем октобра, а на њеном челу је остала премијерка Ана Брнабић.

Превремени парламентарни избори у јулу су одржани у Северној Македонији. Победу на изборима однела је коалиција премијера Зорана Заева. 

Српски и црногорски барјаци се вијоре  - Sputnik Србија
Црна Гора слави нову Владу: Народ на улицама, заставе, сирене и бакље /видео/

На парламентарним изборима у Црној Гори одржаним крајем августа поражена је, након 30 година владавине, странка актуелног црногорског председника Мила Ђукановића. Изборну победу однеле су опозиционе листе „За будућност Црне Горе“, „Мир је наша нација“ и „Црно на бијело“.

Резултати избора славили су се широм земље, а нова Влада Црне Горе формирана је почетком децембра на челу са премијером Здравком Кривокапићем.

Оваквом развоју догађаја претходиле су вишемесечне литије које су одржаване широм Црне Горе под паролом „Не дамо светиње“. Масовне литије први пут су одржане крајем 2019. године и биле су почетак велике борбе против спорног Закона о слободи вероисповести којим је било предвиђено одузимање имовине СПЦ широм Црне Горе.

© Фото : Спутњику уступио Марко КовачевићФотографија никшићке литије сниманe дроном
Балкан ће памтити 2020: Преокрети, рампа ЕУ, потписи у Вашингтону, разорни земљотреси, литије... - Sputnik Србија
Фотографија никшићке литије сниманe дроном

У Босни и Херцеговини локални избори су одржани 15. новембра и остаће упамћени по томе што су кандидати опозиције за начелнике победили у већини општина у Сарајеву, а опозиција је однела победу и у трци за место градоначелника Бањалуке и Бијељине.

Вашингтонски споразум

Највиши представници Београда и Приштине 4. септембра су у Белој кући, у присуству председника САД Доналда Трампа, потписали економски споразум, чиме је учињен нови корак ка нормализацији односа између Београда и Приштине.

Реч је о нормализација ваздушног, железничког и друмског саобраћаја, мини Шенгену, Газиводама, широком дијапазону индустрије....

Споразум је окарактерисан као историјски, у Београду је отворена канцеларија америчке Међународне развојне финансијске корпорације, а Трамп је „зарадио“ номинацију за Нобелову награду за мир.

Рампа ЕУ за Западни Балкан

У реду за улазак у Европску унију већ дуго стоје земље Западног Балкана, али у 2020. нису се помериле ни корак.

О процесу проширења ЕУ и даље се активно говори и Унија декларативно не одустаје од проширења на Западни Балкан, али у пракси то изгледа другачије.

Брисел стално пребацује лоптицу на земље региона и каже да нису припремљене, а најчешће је реч о владавини права и решавању билатералних питања.

Западни Балкан није био високо на листи приоритета ЕУ, суочене са бројним унутрашњим проблемима, и протекле године и први пут од увођења годишњих закључака о проширењу, земље чланице ЕУ завршиле су годину без њиховог усвајања. 

Зграда Европске комисије у Бриселу - Sputnik Србија
Нова политика ЕУ за Балкан: Испуните све услове и - нећемо вас примити!

Закључци земаља чланица ЕУ о проширењу и стабилизацији и придруживању Западног Балкана најпре су били блокирани због бугарског вета на преговарачки оквир са Северном Македонијом. 

Бугарска је том приликом изнела низ замерки на рачун историјског и културног идентитета Македонаца.

Спор Бугарске и Северне Македоније озбиљна је препрека Македонцима да почну преговоре са ЕУ. 

Бугарска сматра да преговори са Скопљем не смеју да почну пре него што буду решена питања везана за национални идентитет Македонаца, али и неколико историјских личности, попут македонског националног хероја Гоце Делчева. Бугарска, такође, пребацује Северној Македонији што "слави лик и дело" Јосипа Броза Тита, наводећи да земља која "жели у ЕУ не може да слави једног од најмрачнијих диктатора".

Удар на Дејтонски споразум

У години у којој је обележено две и по деценије од потписивања Дејтонског споразума чули су се све гласнији повици да тај споразум треба прегазити.

Новоизабрани амерички председник Џо Бајден саопштио је да је Дејтонски мировни споразум донео мир БиХ, али да „није довршен рад на промовисању правде, помирења и функционалне мултиетничке БиХ“.

Бајден је навео да је 25 година од потписивања Дејтонског споразума прилика за све стране да размисле о могућности за светлију будућност и да се посвете, како каже, тешким, али неопходним корацима изградње у потпуности функционалне БиХ за све грађане. 

 Бивша америчка државна секретарка Медлин Олбрајт  - Sputnik Србија
Албански лобисти Бајдену: Спречи утицај Русије и Кине, натерај Србију да призна Косово, руши Дејтон

Још озбиљнији атак на мир и стабилност у региону дошао је из Комитета за спољне послове Представничког дома Конгреса САД када су професор универзитета „Џон Хопкинс“ Данијел Сервер и стручњак за балканска питања Јануш Бугајски износећи препоруке за нову америчку администрацију рекли да Дејтонски споразум више није довољан и да је потребно удружено деловање ЕУ и САД како би се одржала целовитост БиХ.

Упоредо са овим изјавама, амерички Сенат усвојио је резолуцију у којој је, између осталог, наведено да су у време рата на територији Босне и Херцеговине почињена етничка чишћења и да су коришћени концентрациони логори као средство рата против мушкараца, жена и деце босанских муслимана.

Оставка Тачија и процеси у Хагу

Годину за нама обележила је и оставка председника привремених институција у Приштини Хашима Тачија због оптужнице која је против њега и групе некадашњих припадника такозване Ослободилачке војске Косова поднета у Специјализованом тужилаштву у Хагу.

Тачи је оставку поднео 5. новембра и потом отпутовао у Хаг. Осим њега, за злочине током рата на територији Косова и Метохије крајем 1990-их година оптужени су Кадри Весељи, Реџеп Сељими, Јакуп Краснићи. Сви су се пред судом у Хагу изјаснили да нису криви.

Специјално тужилаштво у Хагу је 24. јуна подигло оптужнице против десет косовских званичника.

Разорни земљотреси

Хрватску је током 2020. погодило неколико разорних земљотреса и више од 1.000 слабијих потреса.

Загреб и околину је 22. марта погодио земљотрес јачине 5,5 степени по Рихтеру, нешто касније и други, јачине 4,8 по Рихтеру, а потом и низ накнадних, слабијих. Смртно је страдала једна девочица, а повређено је 27 особа, од којих 17 теже. Највише је настрадао строги центар Загреба и подручје Маркушевца, где је и био епицентар потреса. Оштећене су бројне стамбене зграде, куће, болнице, школе, музеји, верски објекти, али и аутомобили на које су падали делови фасада и кровова.

Петриња после земљотреса - Sputnik Србија
Призори уништења: Снимак из ваздуха Петриње разорене земљотресом

Пред сам крај године након више потреса претходних дана, 29. децембра снажан земљотрес јачине 6,2 степена по Рихтеру срушио је више од половине хрватског града Петриње. У земљотресу је погинуло седморо људи, а на десетине је повређено.

Епицентар је био 47 километара југоисточно од Загреба, односно 3 километра од Петриње.

Потрес се осетио и у Србији, Бих, Мађарској, Словенији, Италији...

© AP PhotoЗемљотрес у Хрватској
Балкан ће памтити 2020: Преокрети, рампа ЕУ, потписи у Вашингтону, разорни земљотреси, литије... - Sputnik Србија
Земљотрес у Хрватској

Велика материјална штета, осим у Петрињи, начињена је и у другим хрватским градовима.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала