Он каже да је са великим нестрпљењем очекивао званичне резултате који су стигли пре неколико дана и односе се на период од јануара до краја октобра. То, како каже, не мења ништа на ствари јер два последња месеца 2020. године не могу да промене ништа набоље. Бројке, додаје он, само могу да буду горе.
Изгубљен град величине Пожаревца
„Број умрлих је повећан за 3,5 одсто, а број новорођених је смањен за 1,5 одсто, што значи да ћемо у Србији у 2020. када само гледамо однос наталитета и морталитета, односно рођених и умрлих, изгубити 44.000 људи. Дуго није било тако и то је отприлике град величине Пожаревца или Сомбора“, прецизирао је Дмитровић.
У Србији, у којој је просечна старост становништва 43 године, бројн умрлих је иначе из године у годину био све већи и Србија је сваке године губила око 37.000 становника. Према подацима Републичког завода за статистику, у јануару 2020. Србија је имала мање од седам милиона становника и после 52 године је пала испод те цифре.
Подаци као опомена
Дмитровић каже да се плаши података које ће донети попис становништва који нас чека у 2021. години.
Најновији подаци су, сматра он, опомена након 2019. године у којој је забележен позитиван резултат пошто је 1918. године донета Стратегија о подршци рађању, и стопа родности скочила са 1,48 на 1,52. Та стопа означава просечан број деце по једној мајци и по његовом мишљењу она ће сада поново да падне.
Министар напомиње да у просеку једна мајка мора да роди двоје деце да би имали просту репродукцију. Изнад тог процента се већ говори о демографском опоравку.
„Ово што нам је донела корона није добро. Још један податак који плаши је да смо у 2020. имали 10.000 бракова мање, односно 10.000 венчаних мање. То тумачим, или желим да се тешим на тај начин, да је по среди то што су људи одустајали, односно пролонгирали венчања која нису могли да организују како су желели због короне и да ће те свадбе да буду у години пред нама“, каже министар за бригу о породици и демографији.
Сада пресудне две ствари
Он каже да је слика слична нашој и у региону. Од очекивања да би некаква позитивна рефлексија короне могла да буде управо то скупљање породица и да би то време проведено заједно и зближавање могло да резултира већим бројем деце, није се нажалост обистинило.
На питање шта у овој ситуацији држава може да предузме да се макар на овоме стане, да се не иде у даљи пад, Дмитровић каже да су ту пресудне две ствари – прва је како ће се даље понашати вирус, а друга је новац, јер како каже, ми, ипак, не припадамо категорији земаља које су богате и развијене.
„Предложићемо мере које би могле да допринесу да имамо раст наталитета, а да нису велики удар на буџет. Ради се о материјалним стимулансима за прво, друго, треће и четврто дете и још неким мерама до којих су дошли људи из појединих невладиних организација који се баве тим проблемом, каже Дмитровић.
Он напомиње да је већ имао састанке са њиховим представницима, који савршено знају који су највећи проблеми јер су међу њима и родитељи са троје и више деце, који су сасвим упућени у ту проблематику и имају конкретне предлоге.
Мере које се спремају
На питање, о каквим мерама је реч које ће ускоро предложити влади, он каже да се оне односе на материјални стимуланс породица са децом, али и на неке пореске олакшице, али да о њима не би детаљније говорио пре него што буду предочене влади Србије.
У сваком случају, каже, биће предложено оно што је реално, јер ми за неке сензационалне, како каже, немамо новац.
Једна од мера би, сматра он, требало да буде и однос приватних посладаваца према женама које имају намеру да стварају породицу, како се не би дешавало да због тога губе радно место, или се после порођаја враћају на слабије плаћено, каже он. То би, сматра он, требало да буде законски регулисано, пре свега Законом о раду који би утолико могао да буде допуњен.
Није увек пресудан новац
На констатацију да има и мера које не захтевају посебан новац, какво је усклађивање радног ангажмана и родитељства како би се боље ускладило радно врме и рад вртића на пример, он каже да је тај проблем чак и решивији од других.
„Ниједан од разговора које сам имао није прошао, а да није споменут тај проблем. Циљ је да се то усклади и доведе у једну линију која ће бити оптимална варијанта. Радићемо на томе и ту има још поприлично нелогичности, а поготово када су у питању породице са децом са посебним потребама“, истиче Дмитровић.
Постоји, каже он, палета значајних проблема који када се анализирају чак и нису тако велики и могуће је да их решимо, истичући да му је врло значајно што је разговарао са онима којих се то тиче.
Напомиње да је пре неколико дана разговарао са људима из организације „Три плус“ из Чачка који имају предлоге за решење бројних проблема које су они на локалу већ реализовали, какав је и куповина за вишечлане породице са троје и више деце уз велике попусте који иду и то 25 одсто.
„Све што је у нашим могућностима ми морамо да урадимо, јер тај проблем је велики. Можемо да имамо аутопутеве, стране фирме, инвеститоре, компаније, али ми већ сада имамо проблем са радном снагом. Све је у реду, али ко ће да се вози тим аутопутевима“, констатује Дмитровић.
Од села зависи, вратити му живот
Он указује и на ситуацију са опустошеним селима која су слика укупне демографске збиље и напомиње да демографске проблеме не можемо решавати у градовима, по солитерима, где у просеку породице живе у 50-60 квадрата. А да би села оживела и зауставњено њихово напуштање неопходно је да имају сву неопходну инфратсруктуру, шоколе, вртиће и могућност да људи зарађују.
Министар за бригу о породици и демографију каже да је већ имао неколико сусрета са Миланом Кркобабићем који је на челу такође новог министарства за бригу о селу, са којим ће, како најављује, спровести многе акције. Како напомиње, Кркобабић ће предложити Закон о селу који до сада нисмо имали што такође говори о третману села.
„Није нормално да Србија нестане на селу. Након Балканских ратова, након Првог саветског рата, након Другог светског рата, Србија је преживљавала управо захваљујући селу, каже Дмитровић.
Најтеже ипак миграције
Најтежи проблем који се одражава на демографију он ипак види у миграцијама због којих сваке године из Србије нестане управо град величине Пожаревца, поред онога што изгубимо због односа новорођених и умрлих.
Што је најгоре, миграције однесу младе у пуној репродуктивној доби, од којих је, при том, сваки четврти високообразован. За њихово задржавање овде су, међутим, потребна велика средства, каже Дмитровић.
Велики је посао подићи привреду на тај ниво који ће људе одвратити од одласка у иностранство ако тамо имају шансу да буду далеко боље плаћени, или да се баве послом којим овде не могу, закључује за Спутњик министар за бригу о породици и демографију.
