Зар још увек нисте довољни сами?
Музика „Електричног оргазма“ одјекивала је биоскопским салама, уз њихове песме славе се победе и успављују деца. Ипак, бенд се уписао у рокенрол историју још много раније управо са оне три песме које су се, уз музику „Идола“ и „Шарла акробате“ нашле на култној компилацији „Пакет аранжман“.
„Та компилација је изашла у фебруару, а наш први соло албум у априлу 1981. године. Ми смо дакле уједно и први бенд са ’Пакет аранжмана’ који је издао свој албум, а изгледа да смо остали и једини бенд који и даље свира“, каже за Спутњик музичар Срђан Гојковић Гиле.
„Кренули смо као југословенски бенд, а једини бенд који поред нас у том југословенском простору све време свира је загребачко ’Прљаво казалиште’. Сви други бендови у међувремену су се распали. Многе колеге и даље су активне, а многих на жалост више нема“, истиче он.
Где смо сад
Гиле, Љуба и Јовец постали су Електрични оргазам у кафани „Морнар“ 13. јануара и то после концерта групе „Леб и сол“ у тадашњем Дому синдиката. Од тада пожелели су добродошлицу новим музичарима, испратили су важне чланове бенда, неке заувек, неке привремено. Истина је да је „Оргазам“ претрпео велике губитке, а са повратком клавијатуристе Љубе Ђукића 2004. године за бенд је почео нови живот.
„Нас тројица, Љуба, Јовец (Љубомир Јовановић) и ја смо направили бенд. Када је Љуба отишао, недостајао ми је неко из оригиналне поставе, тако да је његов повратак за мене донео нову мотивацију. Прва фаза обележена је Љубиним клавијатурама. Од албума „Дисторзија“ главни утисак је носила Бананина гитара. Сада су се та два звука спојила и бенд је добио нови тон који се чује на последња два студијска албума ’То што видиш то и јесте’ и ’Где смо сад’“, наглашава Гиле.
За разлику од промене у постави, љубав према музици и жеља за истраживањем исте су као оног 13. јануара у кафани Морнар.
„Никад заредом нисмо снимили два иста албума, сваки је био другачији, нов. Не желим да будем стављен у фиоку да ми је наметнуто да морам да се бавим у ужем смислу рок форматом. Ми смо кренули као панк новоталасни бенд, радили смо свашта током 40 година, нисмо изгубили жељу за експериментисањем и имамо намеру да тако и наставимо“, тврди наш саговорник.
Рокенрол за децу
Један од таквих експеримената представља и албум „Рокенрол за децу“ са којим су многе генерације одрастале. Заједничким радом Влада и Гиле успели су деци да представе музику којом су се бавили и тако формирају нову публику којој је рокенрол био подједнако забаван за ђускање колико и нежан за успављивање.
„Ми смо то радили као било који албум за „Идоле“ или „Оргазам“, као да је то музика за све људе, од 5 до 55 година“, признаје Гиле.
„’Рокенрол за децу’ су слушали и фанови „Идола“ и „Оргазма“ а нарочито ми је драго да су тадашњи клинци кроз та врата ушли у свет рокенрола“, каже и додаје да се те песме и дан данас активно слушају у његовом дому, нарочито кад његова ћеркица Тара иде на спавање.
То што видиш то и јесте
После четрдесет година „Електрични оргазам“ требало би да се врати на место злочина – у Комбанк арену и концертом прослави велики јубилеј. Ипак, остали смо ускраћени за тај наступ услед пандемије, али добили смо - плочу.
„Недавно смо као винил плочу објавили албум ’То што видиш то и јесте’ који је као ЦД изашао пре десет година. То ми много значи јер сам одрастао скупљајући плоче, а и заиста мислим да плоча има најбољи звук. Желим да на најбољи начин представимо свој рад“, признаје музичар.
Документарни филм поводом 40 година „Електричног оргазма“ увелико се монтира, а премијера је заказана следеће године уочи четрдесетогодишњице „Пакет аранжмана“. Иако блиски пријатељи и музичари попут Чавкета, Милана Младеновића и Владе Дивљана нису више са њима, чланови бенда осећају заједништво – и после толико година стварају и свирају као једно.
