Психијатар др Александар Вујошевић за Спутњик каже да су се грађани наше земље и у прошлости суочавали са разним невољама, како личним, тако и оним које су утицале на читаву државу и њене грађане. Међутим, те ситуације нису биле овог типа. Сада смо се суочили са „непријатељем“ који нам је потпуно непознат и против којег, без обзира на све савете које добијамо, не знамо баш како да се понашамо.
„Томе је допринео и сам ток епидемије јер смо на почетку некако сви мислили да ће ово трајати три месеца и били смо спремни да истрпимо, да се закључамо, да не виђамо блиске људе. Али, како су кренули други и трећи талас, пуно тога је почело да се мења. На страх од короне, од болести, наслонио се страх од губитка начина живота који смо до јуче сматрали нормалним, а први пут смо се суочили и са тим да имамо одговорност не само за себе већ и за друге људе, за све оне које можемо угрозити својим неодговорним понашањем. Све то је нешто што у психичком смислу на људе делује тако што се, пре свега, повећава анксиозност“, објашњава др Вујошевић.
Доноси ли 2021. нову странцу или се „година страха“ наставља
Забринутост је, додаје наш саговорник, веома често увод и један од значајних симптома анксиозности. Та брига се, како каже, прво јавља, а након ње иде нерасположење, па и многе друге психичке последице које се временом могу јавити.
„На почетку, када смо мислили да ће ова ситуација трајати знатно краће, некако смо успели да своју психичку енергију усредсредимо и да се са свим овим прилично добро носимо. Али, продужетак епидемије је од свих нас захтевао буђење нових ресурса, како у смислу економског, финансијског преживљавања, тако и преживљавања у психолошком смислу. Када је стрес присутан краће време човек некако, са својим потенцијалима, са њим успе да се избори. Али, дуготрајност стреса у доброј мери утиче на здравље човека, а ово је сада већ пролонгирани стрес. Та неизвесност и страх који трају готово годину дана сигурно ће оставити последице које ће се временом све више показивати“, примећује др Вујошевић.
Ипак, како наводи, у свему лошем има и понешто добро, па је цела ова епидемија утицала на то да се себи посветимо на један други начин, подсетила нас је на многе важне ствари у животу на које смо заборавили и показала нам је да се морамо снаћи и живети на начин на који у датом тренутку можемо.
„Чињеница да полако стижу вакцине даје нам то светло на крају тунела и наду да ће ствари у борби са короном ићи у нашу корист. Пролазак епидемије ће сам по себи бацити у заборав неке ствари и вратити оптимизам у наше животе. Ја бих да будемо реални оптимисти, да верујемо да смо на почетку разрешавања ове епидемиолошке кризе и да ће након тога постепено долазити до побољшања многих других ствари“, каже др Вујошевић.
Како наћи разлога за оптимизам
И Софија Богдановић, мастер психолог и психотерапеут под супервизијом из психолошког саветовалишта „Прогрес“ за Спутњик каже да је 2020. година донела много непријатних ситуација, али и термин – „нова нормалност“, који подразумева да смо током пандемије учили да живимо и радимо у неуобичајеним, измењеним околностима. Како пандемија још није иза нас и та „нова нормалност“ ће, како наводи, потрајати још неко време.
„Истраживањем колега са Филозофског факултета у коме је учествовало 9.000 испитаника и које је обухватило период од марта до маја 2020. године установљено је да су стања која су код грађана била највише присутна били узнемиреност и страх. Може се претпоставити да је страх и даље присутан, а читава година и ова ситуација су нам донели и нека друга нездрава осећања и емоције попут беса, недостатка контроле, анксиозности, можда и неког осећања кривице“, указује Богдановићева.
Иако је и година пред нама испуњена великом неизвесношћу, додаје наша саговорница, свакако јој се треба радовати јер је 1. јануар, на неки начин, увек нека прекретница. Зато у наредну годину треба ући са надом да ће се све ово што пре завршити, а себи поставити неке циљеве којима ћемо стремити.
„Нема сумње да сви фактори који су претходну годину учинили тешком доприносе нашој несигурности, али оно што је најбитније је да покушамо да пронађемо ресурсе у себи, нешто што нам даје снагу да се боримо са потешкоћама. То је нешто за чим треба посегнути, без обзира на то да ли су то неке наше, личне снаге или су то људи који нас окружују, пријатељи, породица, они који у нама буде неку сигурност“, истиче Софија Богдановић.
У овим кризним тренуцима, сматра она, најважније је да се фокусирамо на садашњост.
„Прошлост је иза нас, а будућност је неизвесна, па је важно живети у садашњости, фокусирати се на сада и овде и пронаћи ствари које нас чине срећним. То могу бити разне активности, можда неки хобији уз помоћ којих можемо да се мало дистанцирамо од свакодневних обавеза и послова којима се иначе бавимо. То може бити нека физичка активност, шетња, кување или опуштање уз неку књигу или филм. Дакле, јако је важно наћи нешто што нас чини срећним и што ће нам помоћи да не размишљамо стално о стресним стварима којима смо сваког дана окружени“, саветује Богдановићева.
Такође, како наводи, кључно је да себи признамо да имамо неку потешкоћу или проблем.
„У решавању проблема увек треба кренути од своје најближе околине, покушати да ту нађемо подршку, а уколико то није могуће треба се обратити стручним лицима као што су психолози, психијатри и психотерапеути“, истиче наша саговорница.
И др Александар Вујошевић препоручује тражење стручне помоћи уколико симптоми који нас муче трају неко време, утичу на наше понашање, расположење, односе са другим људима и када сами са њима не можемо да изађемо на крај.
„Можда на проблем нећете гледати другачије него што сте гледали раније, али ће разговор са неутралним, стручним лицем, свакако помоћи да добијете различите прилазе у његовом решавању“, каже др Вујошевић.
