У изнајмљеној кући у којој живи Драган, астал затрпан папирима... На сваком другачији језик, албански, енглески, фрацуски... Гледа у њих беспомоћно већ годинама у нади да ће се нешто променити.
Америчка демократија на делу
„Ишао сам сто пута у команду Кфора само што нисам спавао тамо... Али ништа! Док су били Французи, нешто су и плаћали, али од када су Американци преузели, а томе је ево шеста година, ни динара нису дали! Не само мени, већ ни другима који имају исти проблем,“ прича Драган.
Друга по величини војна база на Косову, подигнута је на 4,97 хектара Драганове земље. Доказ да је он власник те имовине је потврда из земљишних књига које је добио у катастру у Приштини од Албанаца.
„Мој прадеда се у гробу преврће! Прво су нам имовину конфисковали комунисти и таман кад смо је добили назад – запосела их је страна војска!“ каже он.
Стигао и до француског суда и победио
База коју је Кфор подигао непосредно по доласку на Косoво и Метохију 1999. на Драгановом земљишту је у ствари камп за напредно командно место (ФЦП) којим управљају припадници Косовских снага (КФОР) и координира операцијама на северном Косову. ФЦП је задужен за ситуационе патроле, контролне пунктове за возила и јединице смештене у кампу Нотингему Хил и Гате 1. У ФЦП-у има 48 америчких војника и више од 1.000 особља. Углавном америчко, немачко, француско, мароканског, румунско, швајцарско и словеначко особље оперише из кампа.
Првобитно је базом командовао француски корпус, коме се Драган прво и обратио за накнаду. Драганов случај се нашао на француском суду који је пресудио у његову корист.
Министарство одбране Француске понудило је Михајловићима одштету за шест година коришћења 52.512 евра, од чега је више од половине отишло на адвокате и друге правне ствари. До овог износа су дошли на основу, како се наводи у документу о поравнању, параметара о годишњој изгубљеној добити од приноса пшенице. Израчунали су цену килограма пшенице и принос од пет тона по хектару и дошли до износа од 6.564 евра по години, за укупно 3,28 хектара. Драган је пристао на понуду.
Американци неће ни да чују да плате
Када су Французи отишли из базе 2014. године, Драган је био уверен да ће се и Американци понашати као и Французи. Уредно је сложио документима и власничким листом и пресудом француског суда појавио се пред њиховим вратима са захтевом да плаћају крију. Међутим, време пролази, а од њих одговор није стигао.
„Рекли су ми да сачекам пар дана, а ево прође шест година! Сад кажу не може, јер ми не знамо ко ће да плати, да ли ћемо ми (КФОР), или ће да плати Унмик. Деца су ми се расула по белом свету, ја овде самујем и чекам да се деси чудо! Ако будем морао, све из почетка да радим, ангажујем адвокате и да се гањам са њима – лакше ће ми бити да легнем пред капију па нека ме прегазе,“ усплахирено прича овај већ времешни човек.
Иначе, база коју Кфор користи се простире на 50 хектара обрадиве, углавном спрске земље.
Уместо пшенице земља утабана тенковима
Породици Драгана Михајловића из Новог Села Мађунског, код Вучитрна, је 1953. године, према тадашњем закону о земљишном фонду, а на основу такозваног „вишка земље“ одузето 4,97 хектара земље. Та земља је тада постала друштвена својина, односно власништво земљорадничке задруге „Елан“. Скоро 40 година касније, 1992. године, Михаиловићи су добили решење да им се имовина, на основу закона о повраћају одузете земље, враћа у посед.
Није каже, ни лако пролазити сваки дан и гледати свој посед, а немати могућности да му приђеш, посебно није лако гледати војску, тенкове, слушати стране језике на некад растреситој, плодној земљи на којој се некад таласала пшеница, јечам, сада утабаној, притиснутој тенковима, тешким војничким чизмама...
Својевремно се обраћао и Унмику, одакле је 2014. године добио одговор да се по папирима из српског катастра, који је измештен у Крушевац, база КФОР-а у Новом Селу Мађунском налази на друштвеном земљишту, јер у српски катастар није уписаnо решење које је добио у Приштини.
