Нова 2021. може да буде само боља
Бора Ђорђевић, фронтмен Рибље Чорбе, која је 2020. остала без легендарног басисте Мише Алексића, пожелео је читаоцима Спутњика најлепше жеље у наредној години.
„Мало је мучно причати о смрти, болести, моралним и физичким наказама које владају светом у ком је Путин скоро једини изузетак. Тешко је више причати и о лицемерју моћних, воштаним фигурама које нам се враћају, Бајдену, разним теоријама завере, и свим тим што је обележило одлазећу годину. Нова 2021. година може да буде само боља од ове одвратне која, срећом, пролази“, поручује Ђорђевић.
Глумац Ирфан Менсур, упркос веома дисциплинованом понашању у поштовању епидемиолошких мера, био је заражен корона вирусом за који је сазнао случајно, током редовног тестирања у позоришту.
„Сви смо бити тестирани јер је било седам дана до премијере, тада сам радио Ану Карењину у Нишу. Ја сам био позитиван, а након тога се дешава да сам био малаксао, да сам изгубио снагу, да сам изгубио свој адреналин на који сам поносан, адреналин кад радим. Осећао сам се као човек који лебди, то су били симптоми. Температуру нисам имао, нисам кашљао, нисам изгубио чуло укуса и мириса, ништа од симптома за које нам кажу да су важни за откривање короне. Ја сам у року од неколико сати пребачен за Београд у врло лошем стању, и следећих 14 дана сам провео у болници са кисеоником“, сведочи Менсур за Спутњик.
Здравствени радници- посебан сој људи
Након ове битке Менсур се потпуно опоравио, почео је да ради, и већ прави планове према којима се нада да ће премијера Ане Карењине бити изведена у нишком позоришту 22. јануара.
„Оно што је најлепше у свему томе, а то је већ као мантра, јесте да сви људи који су прележали и који су били по болницама, причају о људима који су их мазили и пазили и лечили. И сви причају исто, и ја ћу опет поновити све то. То је посебна категорија људи. Све те медицинске сестре, сви ти доктори, сво то особље које брине о људима који су заражени и који се боре за своје животе, један су посебан сој људи. То просто треба да се овековечи, да се запише, то треба да се запамти, јер постанеш радостан кад сазнаш да постоје и такви људи. Ја сам бескрајно захвалан тим људима како су ме мазили, пазили и лечили, и то не зато што се зовем Ирфан Менсур, исто су се понашали и према потпуно анонимним људима који се баве неким другим пословима“, наглашава Менсур.
На питање, како је радити оно што највише волиш пред публиком која носи маске, публиком која је у дупло мањем броју од онога на шта је навикао, Менсур сведочи да је почео још више да поштује те људе и да се диви томе колико воле позориште, да су и у оваквим условима дошли да гледају њега и његове колеге.
Рад из ината
„Радиш из ината. Ми као нација, ми као географија, да не говорим само о нацији, ми смо инаџије. Ми умемо да се боримо са многим стварима које су или страшне или страшније од овога што нас је сад затекло. И увек из ината некако преживимо. Ја радим из ината, ја нећу да дозволим да ми ова пандемија ускрати нешто што чини цео мој живот, а то је бављење позориштем, филмом, телевизијом. И ко зна каква ће нам бити следећа година, али ја већ имам у глави два три нова пројекта која ћу покушати да доведем до краја, да изађу пред јавност“, најављује наш познати глумац.
Најпозитивнији моменат у току пандемијске године за Менсура је била подршка и контакт са људима са којима није комуницирао више од деценије:
„И онда схватиш да неки људи не морају баш да се друже, да се виђају и заједно излазе, али у тренуцима неких падања као што је била болница, неки људи имају потребу да те подрже. И дивно је што сам схватио да просто та подршка и људи са којима ниси сваки дан, и са којима ниси велики друг него само познаник, да те толико цене да желе да ти пруже подршку у смислу поруке, у смислу јављања телефоном, или порука преко неких других људи. То је нешто што ми је утисак у овом сивом времену“.
Година пехова за Владимира Стојковића
Прекид Суперлиге Србије у фудбалу на почетку епидемије, отказивање мечева нове сезоне због позитивно тестираних играча и чланова стручних штабова, играње без присуства публике и лично искуство са корона вирусом обележили су годину чувара мреже Партизана, Владимира Стојковића.
Његова борба са вирусом је трајала кратко и свела се на повишену температуру, дрхтавицу и болове у мишићима. Опоравак је био брз, па се најбољи голман сезоне 2017/2018. у кратком року вратио тренинзима.
„Из разлога зато што радимо оно што волимо, недостаје нам тај живот као и сваком другом човеку, не само спортисти. Све је некако ограничено, уведене су мере које сви поштују, тако да се надам да ће следеће године бити све боље. Тешко је играти без публике и тестирати се на сваких пет дана, тестирати се пре сваке утакмице, мерити температуру при сваком уласку на стадион, избегавати контакте... Све то је под рестрикцијом, тако да је тешко, али није само нама. И осталим људима је подједнако тешко, тако да очекујемо да ће све проћи у наредној години и да ће све бити као пре“, уверен је Стојковић.
Текућа година за њега имала је више пехова него добрих ствари, али је најбитније да су породица и здравље како треба, а све остало ће доћи кад тад.
Текст завршавамо Стојковићевом поруком за наредну годину:
„Треба да ценимо праве животне вредности, са овом лекцијом смо се освестили шта је у ствари живот и треба да будемо позитивни и да верујемо да ће све бити у реду“.
Прочитајте још:
