Падине његових планина прешаране су разним бојама због чега га странци лакше памте као „Планину дуга“.
Њене „шаре“ су дугачке и оштро подељене, због чега је неки упоређују са слојевима торте. Настале су потпуно природним путем у међуигри померања тектонских плоча, климатских услова, ерозија блата и песка па ваља напоменути да ове стене нису тако чврсте као што изгледају.
Кретање ван означених стаза је забрањено, као и додиривање фрагилних стена и формација.
Парк се простире на више од 300 метара квадратних, а посетиоци истичу да је реч о предивном феномену.
Најбоље доба за посету је између пролећа и јесени када је време пријатно и сунчано. Боје за време сунчаног времена највише долазе до изражаја, преноси портал „Пун кофер“.
.jpg){kind=link}