„Гуглов“ паметни дисплеј „Нест хаб макс“, који постављањем у дом омогућава кориснику да контролише кућну технику гласовним командама, требало би да буде унапређен тако да би могао да се активира чим региструје присуство корисника у просторји, без тренутно потребне гласовне наредбе за паљење – „Хеј Гугл“.
За примећивање корисника дисплеј би могао да користи камеру, као и ултразвучне сензоре „Нест хаб макса“ који се ослањају на звучнике и микрофоне како би утврдили да ли се неко приближава.
„Гуглова“ нова технологија
Директор за производе и развој портала Б92 Иван Јелић за Спутњик, пре свега, предочава да је унапређивање дисплеја на тај начин и даље гласина и да из „Гугла“ нису потврдили да на томе раде, али истиче да, без обзира на то да ли је то тачно или не, није у питању ништа ново, јер се ради о само још једној услузи коју ће ти уређаји имати, због које ће бити проактивнији.
„Пре свега, битно је имати у виду да готово сви ти сервиси функционишу на једноставном принципу – што вас боље знају, то ће вам понудити бољу услугу. То је принцип за који се опредељује већина понуђача тих услуга, који у великој мери има логике. Међутим, у тој причи ваља имати у виду и то да је јако важно да цела трансакција, све што се дешава у вези с услугом коју користите буде транспарентно“, наглашава Јелић.
Он сматра да би људи требало да се фокусирају на вршење притиска на велике компаније којим би тражили да читав процес коришћења услуга буде транспарентан, како би убудуће лакше одлучивали које ће услуге или чак производе користити, а које не.
„Када су ствари транспарентне и када знамо како функционишу и шта се ту дешава, имамо избор, јасну слику на основу које можемо да направимо избор. Прво, када се региструјете на неки сервис, добијете велики текст, услове коришћења које би требало да прихватите. За почетак би ти услови коришћења морали да буду читљиви ’обичним људима‘. Морали бисте да знате шта ту тачно пише, какве су последице по вас, шта то значи? Други корак ка транспарентности је да би све те компаније морале да имају врло јасне интерфејсе, лаке за коришћење, на којима можете да видите којим вашим подацима располажу и на који начин их користе“, предочава Јелић.
Слабљење психомоторних способности
ИТ консултант Војислав Родић подсећа да се наши лични подаци и потрошачке навике одавно чувају у базама података великих компанија, којима их уступамо како бисмо уопште могли да користимо њихове услуге и да се ти подаци продају оглашивачима и другима који од њих имају користи.
Међутим, он примећује још једну страну приче – замена људских активности технолошким средствима може да утиче на човечје психомоторне способности.
„Када је уведен аутопилот, то је смањило број авионских несрећа, али оно што је временом примећено у авио-несрећама које су се дешавале је да не повећан број оних које су се догађале због грешке пилота. Временом, ослањајући се у превеликој мери на аутопилота, ви губите осећај за оријентацију у простору. Слично је и са оваквим уређајима у кући. Како се те активности премештају у друге уређаје, ми губимо способности које смо имали деценијама, о којима уопште нисмо размишљали нити су нам биле проблем“, напоменуо је Родић.
Сазнајте: Какви нам се телефони спремају у будућности?
