Најава одласка Валентина Инцка са места високог представника после више од деценије изазива страх међу бошњачком политичком елитом јер се као кандидат помиње Немац Кристијан Шмит. Како објашњава Кесић, тај немачки политичар у јавности је познат по томе што има извесну наклоност према хрватским ставовима, па се Бошњаци плаше да ће нови високи представник стати на страну Хрвата. Притом, додаје овај аналитичар, верује се и да је избор новог високог представника резултат договора Немачке и Русије.
Зашто је важан долазак новог високог представника у БиХ
„У новонасталој ситуацији то је много важније него долазак нове администрације у Вашингтону зато што тај долазак, ако је постигнут између Немачке и Русије, представља нови моменат што се тиче Западног Блкана јер је било скоро немогуће помислити да би се Немци договарали са Русима око било ког значајног потеза а да се нису консултовали са Американцима“, оцењује Кесић.
По његовом мишљењу, то говори о томе да ће односи између Вашингтона и Брисела бити много сложенији него што се верује, као и да се не може очекивати да ће с повратком демократа на власт у Америци Албанци и Бошњаци моћи да уживају бланко-чек да могу да постављају максималистичке националне циљеве а да ће имати подршку од стране Вашингтона.
Кесић подсећа да је уобичајена перцепција да је је пораз Трампа губитак и за Србе и за Републику Српску, а како каже, граде је политичке опције које би желеле да се врате на време кад су уживале потпуно подршку из Вашингтона.
„Међутим, кад је Хилари Клинтон била постављена за државног секретара није дошло до значајније подршке политике према региону. Сличан је моменат сада, само што су много тежи глобални изазови, од корона вируса до новог светског поретка који је у изградњи и где нисмо сигурни како ће да изгледа. У том контексту не морамо страховати да ће доћи до наглих промена или до околности које ће бити негативне за Србе и Републику Српску“, уверен је наш саговорник.
Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику истиче да је још у новембру у Берлину сазнала да ће Кристијан Шмит бити нови високи представник и да је то било изненађење за све. Она то ставља у контекст намере ЕУ и Немачке да се озбиљније позабаве БиХ, али напомиње да су било какве промене могуће само уз сагласност сва три народа који живе у тој земљи.
Економија ће одредити све остало
Саговорници Спутњика сматрају, ипак, да ће најтежи изазови за регион у наредној години бити економски. Кесић упозорава да они могу да изазову ширу нестабилност у свим земљама региона, па и да искомпликују ионако сложене политичке приче.
„Економија ће одредити све остало. Ту Србија боље стоји од других. То није утешно у ситуацији у којој се налази глобална економија али вреди то поменути. ЕУ ће се извлачити из кризе уз помоћ немачког мотора и већ прве назнаке и пројекције за следећу годину дају наду да ће та моћна привреда повући и европску привреду и све нас. Економија је прва и сав фокус ће бити на томе“, слаже се и Грубјешићева.
Дијалог са Приштином комплексан процес
Кад је реч о дијалогу Београда и Приштине, Грубјешићева подсећа да је посредник ЕУ Мирослав Лајчак непосредно по именовању показивао ничим изазвани оптимизам, али је недавно дао реалистичнији интервју где је рекао да је то комплексан процес и да ће ићи спорије него што се очекивало.
„Пред самим изаслаником и дијалогом су велике препреке. Потребно је да ЕУ нађе модалитет уз помоћ САД да се дијалог врати у колосек. Међутим, криза у Приштини ће то одложити, иако се и раније знало да је влада Авдулаха Хотија слаба“, истиче наша саговорница.
Ником нисмо приоритет а сви се баве нама
Кесић као још један изазов издваја сукоб великих сила који ће се одразити и на регион.
„Србија и Република Српска ће имати велике изазове да наставе да се сналазе са притиском ком ће бити изложене везано за односе са Русијом, поготову у сектору енергетике, али и због односа са Кином“, наводи Кесић.
Како напомиње, Кинези ће бити под великим притиском где год да се појаве, а поготову у Европи, биће биђени као неко ко угрожава и америчке, и европске интересе.
„Парадоксално је да ни Западни Балкан ни Србија нису на листи приоритета ни САД, ни Русији, ни Кини а ипак се сви баве нама и сви су присутни на овом малом простору“, закључује Сузана Грубјешић.
Прочитајте и:
